Мисли за сваки дан (Субота 10. по Духовима)
Господ је наложио да дају дидрахме које су од њих тражили (Мт.17,27). И све остале, црквене и грађанске поретке Он испуњаваше, те је и апостоле томе научио.
Подели чланак са другима
Седмица 10. по Духовима / Субота 10. по Духовима
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Господ је наложио да дају дидрахме које су од њих тражили (Мт.17,27).
И све остале, црквене и грађанске поретке Он испуњаваше, те је и апостоле томе научио.
А апостоли су, затим, тај закон предали свим Хришћанима.
Само се дух живота нови примао.
Спољашње је све остало као што је и било, осим онога што је очигледно било противно вољи Божијој, тј. учешће у идолским жртвама и слично.
Затим је Хришћанство ступило на површину са својим поретком живота и њиме истиснуло све старо.
Из тога би се могло закључити да ћe хришћанском духу бити лакше да се развија и јача.
Тако је и било, но не код свих.
Упознавши се са слољашњим хришћанским поретком живота, већи део људи је при њему и остао, не старајући се о његовом духу.
Од свег мноштва Хришћана мало ко ће се показати Хришћанином у духу.
А шта је са осталима?
Имају име као да су живи, а мртви су. Када су апостоли проповедали Јеванђеље, њихова реч је изабирала удео Божији из целокупног незнабожачког света.
Сада Господ, путем исте речи, бира свој удео из средине хришћанског света.
Који чита нека разуме, и нека се потруди да уистину сазна да ли припада уделу Господњем.
Ако за то не нађе осведочења, нека се побрине да постане „својина“ Божија. Јер, једино је у томе спасење.
Иѕвор: svetosavlje.org
Мисли за сваки дан (Субота 10. по Духовима)
Господ је наложио да дају дидрахме које су од њих тражили (Мт.17,27). И све остале, црквене и грађанске поретке Он испуњаваше, те је и апостоле томе научио.
Седмица 10. по Духовима / Субота 10. по Духовима
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Господ је наложио да дају дидрахме које су од њих тражили (Мт.17,27).
И све остале, црквене и грађанске поретке Он испуњаваше, те је и апостоле томе научио.
А апостоли су, затим, тај закон предали свим Хришћанима.
Само се дух живота нови примао.
Спољашње је све остало као што је и било, осим онога што је очигледно било противно вољи Божијој, тј. учешће у идолским жртвама и слично.
Затим је Хришћанство ступило на површину са својим поретком живота и њиме истиснуло све старо.
Из тога би се могло закључити да ћe хришћанском духу бити лакше да се развија и јача.
Тако је и било, но не код свих.
Упознавши се са слољашњим хришћанским поретком живота, већи део људи је при њему и остао, не старајући се о његовом духу.
Од свег мноштва Хришћана мало ко ће се показати Хришћанином у духу.
А шта је са осталима?
Имају име као да су живи, а мртви су. Када су апостоли проповедали Јеванђеље, њихова реч је изабирала удео Божији из целокупног незнабожачког света.
Сада Господ, путем исте речи, бира свој удео из средине хришћанског света.
Који чита нека разуме, и нека се потруди да уистину сазна да ли припада уделу Господњем.
Ако за то не нађе осведочења, нека се побрине да постане „својина“ Божија. Јер, једино је у томе спасење.
Иѕвор: svetosavlje.org
