14. И када дођоше народу, приступи му човек и паде на колена пред њим говорећи: 

15. „Господе, помилуј сина мог, јер је месечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду. 

16. И доведох га ученицима твојим и не могоше га исцелити.” 

17. А Исус одговарајући рече: „O роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо.” 

18. И запрети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа. 

19. Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: „Зашто га ми не могосмо изгнати?” 

20. А Исус им рече: „За неверовање ваше. Јер заиста вам кажем: Ако имате вере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: ‘Пређи одавде тамо‘, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће. 

21. А овај се род не изгони осим молитвом и постом.” 

22. А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: „Син Човечији биће предан у руке људске; 

23. и убиће га, и трећи дан устаће.” И веома се ожалостише.