Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 57 (5,10-20)

10. За углед страдања и дуготрпљења, браћо моја, узмите пророке који говорише у име Господње. 

11. Ето, ми називамо блаженим оне који претрпеше. Трпљење Јова чусте и крај његов од Господа видесте, јер је Господ многомилостив и сажаљив. 

12. А пре свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, нити другом каквом заклетвом; нека ваше да буде да, а не, не; да не паднете под осуду. 

13. Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу. Је ли ко весео? Нека пева Богу. 

14. Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. 

15. И молитва вере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се. 

16. Исповедајте пак једни другима сагрешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника. 

17. Илија беше човек исто као и ми, и молитвом помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест месеци. 

18. И опет се помоли, и небо даде кишу, и земља изнесе род свој. 

19. Браћо, ако ко од вас залута са пута истине, па га неко врати, 

20. нека зна да ће онај који обрати грешника са пута заблуде његове, спасти душу од смрти, и покрити мноштво грехова.