22. И одмах принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду пре њега на ону страну док он отпусти народ.

23. И отпустивши народ, попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече и беше онде сам.

24. А лађа беше већ насред мора, угрожена од валова, јер беше противан ветар.

25. А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус ходећи по мору.

26. И видевши га ученици где иде по мору, узнемирише се говорећи: „То је утвара!” – и од страха повикаше.

27. А Исус им одмах рече говорећи: „Не бојте се, ја сам, не плашите се!”

28. А Петар одговарајући рече му: „Господе, ако си ти, реци ми да дођем теби по води.”

29. А он рече: „Ходи!” И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу.

30. Но видећи јак ветар уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: „Господе, спаси ме!”

31. И одмах Исус пруживши руку ухвати га, и рече му: „Маловерни, зашто посумња?”

32. И кад уђоше у лађу, преста ветар.

33. А они у лађи приступише и поклонише му се говорећи: „Ваистину си ти Син Божији.”

34. И прешавши дођоше у земљу генисаретску.