23. Зато је Царство небеско слично човеку цару, који хтеде да се прорачуна са слугама својим. 

24. И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата. 

25. И будући да он немаше чиме вратити, заповеди господар његов да продаду њега и жену његову и децу и све што имаше, и да се наплати, 

26. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: „Господару, причекај ме, и све ћу ти вратити.” 

27. А господар се сажали на оног слугу, и пусти га и дуг му опрости. 

28. А кад изађе слуга тај, нађе једног од својих другара који му беше дужан сто динара, и ухвати га и стаде давити говорећи: „Дај ми што си дужан!” 

29. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: „Причекај ме, и све ћу ти вратити.” 

30. А он не хтеде, него га одведе и баци у тамницу док не врати дуг. 

31. Видевши пак другари његови тај догађај, ожалостише се веома, и отишавши, објаснише господару свом све што се догодило. 

32. Тада га позва господар његов, и рече му: „Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио. 

33. Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?” 

34. И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не врати све што му је дуговао. 

35. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих сагрешења њихова.