БЕСЕДА о сили Божјој у слабости људској

Кад сам слаб онда сам силан. (II Кор. 12, 10)

У Светом Писму нема противречности, те и ове речи нису противречност, ма да тако звуче.
Телесан се управља по звуку, а духован по смислу.

За телесног човека свуда је противречност, јер он се боји препона, и бега и од сенке, ако му се ова учини препоном.
Духован човек је као витез, који воли да савлађује препоне.

За духовна човека у овим се речима крије цела наука о спасењу.
Кад сам слаб онда сам силан.

То јест, кад сам свестан свога ништавила и свемоћи Божје, онда сам силан.
Кад знам, да сам од себе не могу никакво добро учинити ни себи ни другоме, и кад се сав положим на моћ и милост Божју, онда сам силан.

Кад осећам да ја дављеник у овоме свету, нисам у стању ни пружену руку Божју сам својом силом прихватити, него вапијем к Богу, да ме руком Својом прихвати и извуче из дубине греховног понора, онда сам силан.
Кад видим, да сам слаба и празна трска усред бурних ветрова и поплава, трска коју Бог може испунити Својом свесилном благодаћу, и кад се с вером помолим за Божју благодат, онда сам силан.

О безсилна браћо моја, положимо се на силу Божју, да би у ништавилу своме били силни.
По човеку сте немоћни, но по Богу сте силни. Прилепите се к Богу, и сва сила Божја биће уз вас.

Исповедите пред Богом немоћ своју, и Бог ће Вам послати свемоћну благодат Своју.
Ово вам потврђује апостол својим примером и својим искуством: кад сам слаб, вели, онда сам силан. Ваистину, нема противречности у Светом Писму.

Телесан човек говори о противречности по звуку речи, а духован улази у смисао, и расејава привидну противречност опитом.
О васкрсли Господе, смилуј се немоћи нашој, и испуни нас свесилном благошћу Својом.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs