БЕСЕДА о томе како ћемо ми личити на онога кога љубимо

Љубазни, сад смо дјеца Божија, и
још се не показа шта ћемо бити; него
знамо да кад се покаже, бићемо као и
он, јер ћемо га видјети као што јест. (I Јов. 3, 2)

До сад смо били робови, а сад смо деца Божија.
Били смо робови зла, а сад смо слуге добра, врховнога добра на небу и на земљи. Робовали смо свему ономе што је ниже и горе од човека, а сад ћемо служити Свевишњем и Сведобром.

Гњечени смо мраком, а сад ћемо деловати у светлости.
До сад су нас држали ђаво, грех и смрт, у непрестаном страху, а сад ћемо живети близу Бога, у слободи и радости.

Сад… Кад сад? Сад кад се Господ јави на земљи у телу, кад нам даде науку светлости, слободе и живота; када васкрсе славно и показа се у прослављеном телу Своме; и када испуни сва пророчанства пророкa и сва обећања Своја. Сад смо и ми деца Божја, синови видјела и насљедници царства.

И бићемо као и Он. То се, истина, још није показало, али се Он показа, и то је за сад довољно.
Он се показа какав је красан човек у васкрсењу, и ми знамо, да ћемо и ми бити такви као и Он.

Апостол Јован каже: ми знамо, да ћемо бити као и Он.
Не каже: ми слутимо, или: нама је речено, него вели: ми знамо, да ћемо бити као и Он.
Јер Он није васкрсао ради Себе него ради нас.

Он није устао из гроба, да само покаже Своју силу мртвацима без наде, него да увери мртваце да ће и они оживети, и да им покаже, какви ће бити кад оживе.
Нити су апостоли писали: ми знамо због сујете пред незналицама него због братске љубави према људима, да би сви људи то исто знали – да би и ми знали.

О васкрсли Господе, утврди и у нама ово спасоносно знање, молитвама апостола Твојих светих.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs