Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 111 (13,1-10)

1. Свака душа да се покорава властима које владају, јер нема власти да није од Бога, а власти што постоје од Бога су установљене. 

2. Зато ко се противи власти, противи се уредби Божијој а који се противе примиће осуду на себе. 

3. Јер старешине нису страх за добра дела него за зла. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро и имаћеш похвалу од ње, 

4. јер је слуга Божији теби за добро. Ако ли зло чиниш бој се, јер не носи мача узалуд, јер је Божији слуга осветник, да излије гнев на онога који зло чини. 

5. Зато је потребно покоравати се не само због гнева, него и због савести 

6. Јер због тога и порезе плаћате, јер су службеници божији који се тиме стално баве. 

7. Подајте, дакле, свакоме што сте дужни: коме порезу — порезу, коме царину — царину, коме страх — страх, коме част — част. 

8. Не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога; јер који љуби другога испунио је закон. 

9. Јер оно: Не чини прељубу, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не пожели, и било која друга заповест, испуњава се у овој речи: „Љуби ближњега свога као себе самога.” 

10. Љубав не чини зла ближњему; љубав је, дакле, пуноћа закона.