Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 113 (14,6-9)

6. Који разликује дане, Господу разликује, а који не разликује дане, Господу не разликује. Који једе Господу једе, јер благодари Богу, и који не једе, Господу не једе и благодари Богу. 

7. Јер нико од нас не живи самоме себи, и нико не умире самоме себи, 

8. јер ако живимо, Господу живимо, ако ли умиремо, Господу умиремо. Дакле, и кад живимо и кад умиремо, Господњи смо.

9. Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживи да овлада и мртвима и живима.

Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)

13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 

14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 

15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 

16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 

17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити