Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 161 (15,29-38)

29. Иначе, шта ће чинити они који се крштавају за мртве; ако мртви уопште не васкрсавају? Зашто се и крштавају за мртве? 

30. Зашто се и ми излажемо опасности сваки час? 

31. Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше похвале, коју имам у Христу Исусу Господу нашем. 

32. Јер ако се по човеку борих са зверовима у Ефесу, каква ми је корист? Ако мртви не устају – да једемо и пијемо, јер сутра ћемо умрети! 

33. Не варајте се: Зли разговори кваре добре обичаје. 

34. Отрезните се као што треба, и не грешите; јер неки не познају Бога; на срамоту вама кажем. 

35. Али рећи ће неко: „Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?” 

36. Безумниче, оно што ти сејеш неће оживети ако не умре. 

37. И што сејеш, не сејеш тело које ће настати, него голо зрно, било пшенично или неко друго. 

38. А Бог му даје тело како хоће, и свакоме семену своје тело.