Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 169 (1,12-20)

12. Јер је ово наша хвала, сведочанство савести наше, да у простоти и искрености Божијој, не по мудрости телесној, него по благодати Божијој живесмо у свету, а особито према вама. 

13. Јер вам друго не пишемо него што читате и што разумете, а надам се да ћете и до краја разумети, 

14. као што нас унеколико и разуместе, да смо ми ваша хвала, као и ви наша, у дан Господа Исуса. 

15. И у овом поуздању хтедох доћи прво вама, да другу благодат имате; 

16. и после вас да одем у Македонију, и опет из Македоније да дођем вама, и ви да ме отпратите у Јудеју. 

17. Желећи, дакле, ово зар лакомислено поступих? Или ово што се одлучујем, по телу се одлучујем, да буде код мене и да да, и не не? 

18. Али је Бог веран, да реч наша вама не постаде да и не. 

19. Јер Син Божији Исус Христос, кога ми вама проповедасмо, ја и Силуан и Тимотеј, не постаде да и не, него у Њему постаде да. 

20. Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему су амин, Богу на славу кроз нас.