Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 131 (4,9-16)

9. Јер мислим да Бог нас апостоле показа последње, као на смрт осуђене; јер постасмо призор и анђелима и људима. 

10. Ми луди Христа ради, а ви мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми презрени. 

11. До овога часа подносимо и глад и жеђ и голотињу и ударце, и потуцамо се, 

12. и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне,трпимо; 

13. кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, свима смеће до данас. 

14. Не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу децу. 

15. Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем. 

16. Молим вас, дакле, угледајте се на мене.