Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 177 (4,13-18)

Браћо, имајући исти дух вјере као што је написано:
Вјеровах, зато говорих: и ми вјерујемо, зато и говоримо.

Знајући да ће Онај који васкрсе Господа Исуса, и нас васкрснути кроз Исуса, и преда се поставити с вама.
Јер је све вас ради, да благодат умножена кроз многе преизобилује благодарењем на славу Божију.

Због тога ми не малаксавамо, него ако се наш спољашњи човјек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан.

Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмјерно вјечно богатство славе, нама, који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види привремено, а оно што се не види, вјечно.