Преподобни Марко Подвижник - О милостињи

Велико је дело ако онај ко има новаца даје (милостињу) убогима. Како ћу бити штедар према убогоме?“ Немаш новца, али имаш прохтеве. Одреци их се, па ћеш учинити добро.

Подели чланак са другима

Преподобни Марко Подвижник

Код пророка Данила се каже: Грехе своје искупи милостињама, и неправде своје штедрошћу (Дан.4,24).

Међутим, можда ћеш ти рећи:
„Ја немам новца. Како ћу бити штедар према убогоме?“

Немаш новца, али имаш прохтеве.
Одреци их се, па ћеш учинити добро.
Не можеш да чиниш добро телесном руком?

Онда чини добро исправним произвољењем: А ако ти сагреши брат твој… опрости му (Лк.17,3), по речи Господњој.
И то ће за тебе представљати велику милостињу.

Уколико иштемо остављење грехова од Бога, дужни смо и сами да слично поступамо при сваком сагрешењу у односу према нама, како би се десило оно што се говори (у Јеванђељу): 
Опраштајте, и опростиће вам се (Лк.6, 37).

Велико је дело ако онај ко има новаца даје (милостињу) убогима.
Међутим, миловати ближње када нам греше, толико је значајније за примање опроштаја грехова, колико је душа по својој природи часнија од тела.

Ако ми много пута добијамо опроштај (грехова) који тражимо од Бога, и ако због тога овде нисмо претрпели никакво зло, док ближње своје нећемо да учинимо учесницима тог дара, очигледно је да постајемо слични оном злом слузи који је од свог господара примио опроштај дуга од десет хиљада таланата, а који свом ближњем није опростио дуг од само сто динара.

Њему је, као судећи се по закону, Господ рекао: 

Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах. И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не врати све што мује дуговао. И Он из тога изводи закључак, говорећи: Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите брату своме од срца својих сагрешења њихова (Мт. 18,32-3 5).

 

Господ је рекао: Тешко вама богатима (Лк.6,24).
Међутим, Он тиме не окривљује све богаташе, будући да у њиховом броју постоје и они који су заиста умели да располажу богатством по вољи Бога који га је дао, и који су, по Писму, стоструко примили у овом животу.

Такви су били блажени Авраам и праведни Јов, који су се, као милостиви, обогатили још више и овде и у будућем веку. Он, као што смо већ казали, прекорева оне који, имајући грамзиву нарав, присвајају дарове Божије и који неће да буду милосрдни према ближњему од свога имања или од различитих Његових милошта.

Јер, поседнику не причињава штету богатство које му је дао Господ, већ добит која се стиче неправдом, и његова мајка – немилосрдност, коју избегавају они који тврдо верују и који се у потпуности одричу садашњих добара, и то не стога што неразумно мрзе творевину Божију, већ због вере у Христа који заповеда да тако поступају и који им подмирује све дневне потребе.

Осим тога, [човек] може да се богати и без имања, држећи похлепно неку реч или познање које је свима даровано, иако их је примио да би их предао ономе који нема.

 

Извор: ДОБРОТОЉУБЉЕ
СВЕТИ МАРКО ПОДВИЖНИК
ПОУКЕ МАРКА ПОДВИЖНИКА О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ
Интернет издање: svetosavlje.org

Преподобни Марко Подвижник - О милостињи

Велико је дело ако онај ко има новаца даје (милостињу) убогима. Како ћу бити штедар према убогоме?“ Немаш новца, али имаш прохтеве. Одреци их се, па ћеш учинити добро.

Преподобни Марко Подвижник

Код пророка Данила се каже: Грехе своје искупи милостињама, и неправде своје штедрошћу (Дан.4,24).

Међутим, можда ћеш ти рећи:
„Ја немам новца. Како ћу бити штедар према убогоме?“

Немаш новца, али имаш прохтеве.
Одреци их се, па ћеш учинити добро.
Не можеш да чиниш добро телесном руком?

Онда чини добро исправним произвољењем: А ако ти сагреши брат твој… опрости му (Лк.17,3), по речи Господњој.
И то ће за тебе представљати велику милостињу.

Уколико иштемо остављење грехова од Бога, дужни смо и сами да слично поступамо при сваком сагрешењу у односу према нама, како би се десило оно што се говори (у Јеванђељу): 
Опраштајте, и опростиће вам се (Лк.6, 37).

Велико је дело ако онај ко има новаца даје (милостињу) убогима.
Међутим, миловати ближње када нам греше, толико је значајније за примање опроштаја грехова, колико је душа по својој природи часнија од тела.

Ако ми много пута добијамо опроштај (грехова) који тражимо од Бога, и ако због тога овде нисмо претрпели никакво зло, док ближње своје нећемо да учинимо учесницима тог дара, очигледно је да постајемо слични оном злом слузи који је од свог господара примио опроштај дуга од десет хиљада таланата, а који свом ближњем није опростио дуг од само сто динара.

Њему је, као судећи се по закону, Господ рекао: 

Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах. И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не врати све што мује дуговао. И Он из тога изводи закључак, говорећи: Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите брату своме од срца својих сагрешења њихова (Мт. 18,32-3 5).

 

Господ је рекао: Тешко вама богатима (Лк.6,24).
Међутим, Он тиме не окривљује све богаташе, будући да у њиховом броју постоје и они који су заиста умели да располажу богатством по вољи Бога који га је дао, и који су, по Писму, стоструко примили у овом животу.

Такви су били блажени Авраам и праведни Јов, који су се, као милостиви, обогатили још више и овде и у будућем веку. Он, као што смо већ казали, прекорева оне који, имајући грамзиву нарав, присвајају дарове Божије и који неће да буду милосрдни према ближњему од свога имања или од различитих Његових милошта.

Јер, поседнику не причињава штету богатство које му је дао Господ, већ добит која се стиче неправдом, и његова мајка – немилосрдност, коју избегавају они који тврдо верују и који се у потпуности одричу садашњих добара, и то не стога што неразумно мрзе творевину Божију, већ због вере у Христа који заповеда да тако поступају и који им подмирује све дневне потребе.

Осим тога, [човек] може да се богати и без имања, држећи похлепно неку реч или познање које је свима даровано, иако их је примио да би их предао ономе који нема.

Извор: ДОБРОТОЉУБЉЕ
СВЕТИ МАРКО ПОДВИЖНИК
ПОУКЕ МАРКА ПОДВИЖНИКА О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ
Интернет издање: svetosavlje.org

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *