Свети ГРИГОРИЈЕ Синаит - Како треба да вршимо молитву?
Премести ум из владалачког [дела, тј. главе] у срце и држи га у њему, узвикујући из ума и душе: Господе Исусе Христе, помилуј ме.
Подели чланак са другима
Како треба да вршимо молитву
Изјутра сеј семе своје (мисли се на молитву), али ни увече нека не почива рука твоја (Проп. 11, 6), како не би постојао прекид у току молитве и како можда не би пропустио час у коме ћеш бити услишен.
Соломон наставља: Јер, не знаш шта ће бити благоугодно.
Пошто ујутру седнеш на столичицу од једног педља, премести ум из владалачког [дела, тј. главе] у срце и држи га у њему, трудећи се савијен и болујући грудима, раменима и вратом, те узвикујући из ума и душе:
Господе Исусе Христе, помилуј ме.
Пошто је речено тескобно, и напорно, и вероватно заморно услед понављања, што уосталом не произилази од самог честог храњења са три имена (Господе Исусе Христе), будући да Писмо говори:
Они који ме једу још више ће огладнети (Сир. 24, 21), ти пренеси ум на другу половину и говори:
Исусе, Сине Божији, помилуј ме.
Много пута изговоривши речено призивање, пређи опет на прву половину.
Међутим, из лењости не треба често мењати наведене узвике.
Јер, растиње које се често пресађује не успева да се укорени.
Слично [неће успети да се укорене] ни молитвена кретања у срцу при честој промени молитвених речи.
Уколико приметиш подизање и приступање помисли, немој се загледати у њих, чак и кад не би биле рђаве, већ држи свој ум у срцу безизлазно, призивајући Господа Исуса.
И убрзо ћеш прогнати помисли и протерати демоне који их наводе, опаљујући их и невидљиво бичујући Божанским именом.
Слично учи Лествичник, говорећи:
„Исусовим именом бичуј противнике: ни на небу ни на земљи нема јачег оружја“.
ИЗВОР: svetosavlje.org
Свети ГРИГОРИЈЕ Синаит - Како треба да вршимо молитву?
Премести ум из владалачког [дела, тј. главе] у срце и држи га у њему, узвикујући из ума и душе: Господе Исусе Христе, помилуј ме.
Како треба да вршимо молитву
Изјутра сеј семе своје (мисли се на молитву), али ни увече нека не почива рука твоја (Проп. 11, 6), како не би постојао прекид у току молитве и како можда не би пропустио час у коме ћеш бити услишен.
Соломон наставља: Јер, не знаш шта ће бити благоугодно.
Пошто ујутру седнеш на столичицу од једног педља, премести ум из владалачког [дела, тј. главе] у срце и држи га у њему, трудећи се савијен и болујући грудима, раменима и вратом, те узвикујући из ума и душе:
Господе Исусе Христе, помилуј ме.
Пошто је речено тескобно, и напорно, и вероватно заморно услед понављања, што уосталом не произилази од самог честог храњења са три имена (Господе Исусе Христе), будући да Писмо говори:
Они који ме једу још више ће огладнети (Сир. 24, 21), ти пренеси ум на другу половину и говори:
Исусе, Сине Божији, помилуј ме.
Много пута изговоривши речено призивање, пређи опет на прву половину.
Међутим, из лењости не треба често мењати наведене узвике.
Јер, растиње које се често пресађује не успева да се укорени.
Слично [неће успети да се укорене] ни молитвена кретања у срцу при честој промени молитвених речи.
Уколико приметиш подизање и приступање помисли, немој се загледати у њих, чак и кад не би биле рђаве, већ држи свој ум у срцу безизлазно, призивајући Господа Исуса.
И убрзо ћеш прогнати помисли и протерати демоне који их наводе, опаљујући их и невидљиво бичујући Божанским именом.
Слично учи Лествичник, говорећи:
„Исусовим именом бичуј противнике: ни на небу ни на земљи нема јачег оружја“.
ИЗВОР: svetosavlje.org
