Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 150 (11,31-34; 12,1-6)

31. Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени. 

32. А кад нам суди Господ, кара нас, да не будемо осуђени са светом.“ 

33. Стога, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога. 

34. Ако ли је неко гладан, нека једе код куће, да се на осуду не састајете. А остало уредићу кад дођем.

1. А о духовним даровима, браћо, нећу да не знате. 

2. Знате да кад бeсте незнабошци идосте безгласним идолима, како вас одвођаху. 

3. Зато вам дајем на знање, да нико ко Духом Божијим говори не каже: „Анатема на Исуса!” И нико не може рећи: „Исус је Господ”, осим Духом Светим. 

4. Различни су дарови, али је Дух исти. 

5. И различне су службе, али је Господ исти. 

6. И различна су дејства, али је исти Бог који дејствује све у свима.