Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 157 (14,26-40)

26. Шта, дакле, браћо? Када се сабирате сваки од вас има псалам, има поуку, има језик, има откривење, има тумачење. Све нека буде за изграђивање.

27. Ако неко говори језик, онда нека их по двојица, или највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. 

28. Ако ли не буде тумача, нека ћути у Цркви, а нека говори самоме себи и Богу. 

29. А пророци два или три нека говоре, а други нека расуђују. 

30. Ако ли се открије другоме који седи, први нека ућути. 

31. Јер можете пророковати сви, један по један, да сви уче и сви да се теше. 

32. И духови пророчки покоравају се пророцима. 

33. Јер Бог није Бог нереда, него мира. 

34. Као по свима Црквама светих, жене ваше у Црквама да ћуте, јер њима није допуштено да говоре, него да се покоравају, као што и Закон говори. 

35. Ако ли хоће шта да науче, нека код куће питају своје мужеве, јер је неприлично жени да говори у Цркви. 

36. Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или само до вас дође? 

37. Ако ко сматра да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су ово Господње заповести. 

38. Ако ли ко неће да зна, нека не зна. 

39. Тако, браћо моја, ревнујте да пророкујете, и језике говорити не забрањујте. 

40. А све нека бива благообразно и уредно.