БЕСЕДА о апостолској светој опомени

Јер говорећи поносите и лажљиве речи
прелашћују на нечистоте телесних жеља
оне који од скора беже. (II Пет. 2, 18)

Свети апостол познаје људе боље него најнаученији књижевници, јер је он светац и апостол.
А светац и апостол прониче дубоко у срце људско.

О коме то говори свети апостол овде?
О нечистим, безобразним и самовољним, које је раније назвао безводним изворима, и облацима и маглом.

Нечисти, безобразни и самовољни су многоречиви и високоречиви.
Они говоре људима поносите и лажљиве речи.

Тим поноситим и лажљивим речима они и скривају и објављују срце своје – скривају за неуке и неразумне, а објављују за утврђене у вери и обасјане благодаћу.

Кад нечисти говори о чистоћи својој, тиме он објављује нечистоћу своју; кад безобразни брани образ свој, тиме он открива безобразност своју; кад самовољни тумачи вољу Божју, тиме он проказује самовољу своју.
Ко пажљиво прати речи његове, може да осети смрад телесних жеља.

Но непажљиви и неуки не могу да осете тај смрад, него поверују и прелашћују се.
Они који су почели од скора да беже од обмане јела, и света, и ђавола, хватају се поноситим и лажљивим речима као риба у невидљиву мрежу.

Не зна риба да је у мрежи док год се мрежа не извуче на врео песак.
Тада зна, али тада је доцкан.

О да не буде доцкан и за оне јадне душе људске, које се хватају у мрежу поноситих и лажљивих речи!
Знајте, браћо, да је лажан сваки онај учитељ, који науком својом одобрава телесне жеље, и повлађује грешницима у телесним жељама.

Господе Исусе, свети и пречисти пошљи ангеле Твоје свете, да одбране све почетнике и полетарце у вери Твојој од поноситих и лажљивих уста.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs