БЕСЕДА о томе како с грехом долази ругоба

Свети Владика Николај у данашњој беседи говори: "О како је страшно виђење Исаије, сина Амосова, страшно онда, страшно и данас; страшно, јер истинито."

Подели чланак са другима

Свети Владика НИКОЛАЈ

БЕСЕДА о томе како с грехом долази ругоба

Мјесто мириса биће смрад, и мјесто појаса распојасина, мјесто плетеница ћела – мјесто љепоте огорјелина. (Иса. 3, 24)

Ово је реч о женама раскошним и беспутним, о кћерима Сионским, које се погордише и иду опружена врата и намигују очима, ситно корачају и звекећу ногама.
Шта то учини гордим жене јеврејске?
Да ли врлина?

Врлина никад не чини гордим, јер је врлина управо лек против гордости.
Да ли сила народа и сталност државе? Не; на против, пророк баш и прориче блиско ропство народа и пропаст државе.

И као један од главних узрока ропства и пропасти наводи сујетну раскош, духовно ништавило и беспутство жена.
Шта их, дакле, учини тако гордим и охолим?
Накит и везови, низови и ланчићи, трепетљике и укоснице, подвезе и појаси, риси и прстенови, тобоци и огледала.

Ето, то их учини гордим и охолим! 

Управо, све то је израз њихове безумне гордости, а прави узрок гордости јесте духовно ништавило.
Од духовног ништавила долази гордост, а то спољашње шаренило, које жене вешају на своје тело, само је јасно објављивање безумне гордости.

Шта ће бити од свега тога на крају?
Смрад, и распојасина, и ћела, и огорелина.
То ће бити онда кад народ буде пао у ропство.

Као што обично бива: прво се дух зароби телом, па онда тело спољашњим непријатељем.
Но то ће бити и онда када дође неизбежни завојевач наших телеса – смрт.

Неће помоћи мириси у гробу, у царству смрада.
Нити ће требати појасеви за голу кичмену кост.
Нити ће плетенице спасти од ћелавости лубање, ни сва лепота од црне огорелине.

То је неизбежан удес и најлепших, и најздравијих, и најраскошнијих жена.
Но то није највећа несрећа.

Највећа је несрећа, што ће душа тих жена, са смрадом, распасаношћу, ћелом и огорелином изаћи пред Бога и пред небесну војску прекрасних Божјих ангела и праведника.

Јер смрад тела означава смрад душе од блудне похоти; распојасана тела означава ненаситост душе за телесним уживањем; ћелавост тела – ћелавост душе од добрих дела и чистих мисли; огорелина тела- спаљеност савести и ума.

О како је страшно виђење Исаије, сина Амосова, страшно онда, страшно и данас; страшно, јер истинито.

Господе свети пречисти, помози женама, које се крсте крстом Твојим, да се сете душа својих, и очисте душе своје пре Суда Твог праведног.
Да душе њихове, заједно са телесима њиховим, не постану вечити смрад.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs



 

БЕСЕДА о томе како с грехом долази ругоба

Свети Владика Николај у данашњој беседи говори: "О како је страшно виђење Исаије, сина Амосова, страшно онда, страшно и данас; страшно, јер истинито."

Охридски пролог - Свети Владика Николај 350 x 350

БЕСЕДА о томе како с грехом долази ругоба

Мјесто мириса биће смрад, и мјесто појаса распојасина, мјесто плетеница ћела – мјесто љепоте огорјелина. (Иса. 3, 24)

Ово је реч о женама раскошним и беспутним, о кћерима Сионским, које се погордише и иду опружена врата и намигују очима, ситно корачају и звекећу ногама.
Шта то учини гордим жене јеврејске?
Да ли врлина?

Врлина никад не чини гордим, јер је врлина управо лек против гордости.
Да ли сила народа и сталност државе? Не; на против, пророк баш и прориче блиско ропство народа и пропаст државе.

И као један од главних узрока ропства и пропасти наводи сујетну раскош, духовно ништавило и беспутство жена.
Шта их, дакле, учини тако гордим и охолим?
Накит и везови, низови и ланчићи, трепетљике и укоснице, подвезе и појаси, риси и прстенови, тобоци и огледала.

Ето, то их учини гордим и охолим! 

Управо, све то је израз њихове безумне гордости, а прави узрок гордости јесте духовно ништавило.
Од духовног ништавила долази гордост, а то спољашње шаренило, које жене вешају на своје тело, само је јасно објављивање безумне гордости.

Шта ће бити од свега тога на крају?
Смрад, и распојасина, и ћела, и огорелина.
То ће бити онда кад народ буде пао у ропство.

Као што обично бива: прво се дух зароби телом, па онда тело спољашњим непријатељем.
Но то ће бити и онда када дође неизбежни завојевач наших телеса – смрт.

Неће помоћи мириси у гробу, у царству смрада.
Нити ће требати појасеви за голу кичмену кост.
Нити ће плетенице спасти од ћелавости лубање, ни сва лепота од црне огорелине.

То је неизбежан удес и најлепших, и најздравијих, и најраскошнијих жена.
Но то није највећа несрећа.

Највећа је несрећа, што ће душа тих жена, са смрадом, распасаношћу, ћелом и огорелином изаћи пред Бога и пред небесну војску прекрасних Божјих ангела и праведника.

Јер смрад тела означава смрад душе од блудне похоти; распојасана тела означава ненаситост душе за телесним уживањем; ћелавост тела – ћелавост душе од добрих дела и чистих мисли; огорелина тела- спаљеност савести и ума.

О како је страшно виђење Исаије, сина Амосова, страшно онда, страшно и данас; страшно, јер истинито.

Господе свети пречисти, помози женама, које се крсте крстом Твојим, да се сете душа својих, и очисте душе своје пре Суда Твог праведног.
Да душе њихове, заједно са телесима њиховим, не постану вечити смрад.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs



 

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *