БЕСЕДА о томе како Бог убељује покајане грешнике

Ако гријеси ваши буду као скерлет, постаће бијели као снијег, ако буду црвени као црвац, постаће као вуна. (Иса. 1, 18)

О безгранична милости Божја!

У највећем гњеву Своме на народ неверни и неблагодарни, на народ огрезли у безакоњу, семе зликовачко, синове покварене, на кнезове који су постали као кнезови Содомски и на народ који је постао као народ

Гоморски, – у таквом гњеву Господ ипак не напушта милост, него призива на покајање.
Као кад после страшних громова удари блага киша.
Такав је Господ – дуготрпељив и много милостив и не до конца прогнјевается.

Само ако грешници престану зло чинити и науче се добро чинити и приђу Господу, са смиреношћу и покајањем, постаће бијели као снијег.
Господ је моћан и вољан. Нико изван Њега не може грешну душу људску од греха очистити и чистотом убелити.

Ма колико се платно прало у води, са пепелом и сапуном, ма колико се прало и препирало, оно не може добити белину, док се не простре под светлост сунца.

Тако и душа наша не може се убелити, ма колико је чистили ми сами својим трудом и напором, уз припомоћ свих средстава законских,
докле год је не изнесемо под ноге Божје, раширену и отворену, да је светлост Божја обасја и убели.

Господ и одобрава и препоручује сав труд и напор наш; наиме Он хоће, да ми душу своју сузама окупамо, покајањем стеснимо,
грижом савести притиснемо, добрим делима оденемо, но на крају крајева Он нас призива, да приђемо к Њему: 
тада дођите, говори Господ, па ћемо се судити.

То јест: Ја ћу погледати у вас и видећу, да ли има Мене у вама, и ви ћете погледати у Мене као у огледало, и видећете, какви сте.

О Господе, спори на гњев, смилуј се на нас пре последњег гњева у страшни Дан Онај.
Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs