БЕСЕДА о бегању од света и обитавању у пустињи

Ето удаљих се бјегајући и настаних се у пустињи. (Пс. 54, 7)

Од кога, браћо, побеже пророк у пустињу?
Од злих непријатеља, од страсти и од сујете.

Зашто побеже у пустињу?
Зато што је то начин победе над злим непријатељима, над страстима и сујетом светском.
О пустињу се мало ко отима, зато је побегао у пустињу.

Људи се отимају о градове, и земљу, о власт и богатство, а не о пустињу.
И унутрашњи непријатељи човекови, страсти и разне сујетљивости, у градовима се непрестано поджижу новим огњем, док у пустињи вену и ишчезавају.

Страх од смрти нападе на мене, вели пророк пре тога.
И то је разлог, да бежи у пустињу.
Треба душу своју припремити за онај свет, за сусрет с Богом.

Ни цар се не може спасти од смрти, нити може избећи суда.
Живећи у раскоши и весељу непрестаном човек је ваистину као успаван напитцима овога света.

И усред раскоши и весеља помисао на смрт тргне га и пробуди га.
Ах, умрети се мора!
Овај свет се оставити мора!
Пред Бога и пред ангеле изаћи се мора!

Где ми је душа?
Где су ми дела?
Са чим ћу отићи из овог света, и са чим ћу ући у онај свет?

Хиљаде и хиљаде оних, који су се пробудили таквим питањима од сна греховног, побегли су у пустињу, да дан и ноћ, исправљају душу своју и чисте срце своје покајањем, молитвом, постом, бдењем, трудом и осталим опробаним средствима, којим човек убија страх од смрти и усиновљава се Богу.

О Господе Исусе Христе, Наставниче наш премудри и преблаги, који си се и сам понекад удаљавао од људи у самоћу, помози нам, да приберемо душу своју и спремимо се за царство Твоје пресветло.
Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs