БЕСЕДА о цркви тела Господњега

Нећеш оставити душе моје у аду, нити ћеш дати да светац твој види трулења. (Пс. 16, 10)

То су речи надахнутог тајновидца, речи светле, пророчке.
То Давид говори за Христа Господа, за душу Његову и за тело Његово, то јест за оно што је човечанско у Њему.

Да се ове Давидове речи односе на Христа васкрслога, то је посведочио апостол Петар у првом свом говору одмах после силаска Духа Светога. (Дела Ап. 2, 27).

Јер вели: „Давид умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана.“

Не могу се, дакле, оне речи односити на Давида, иако он то говори као од себе и о себи, него на неког потомка Давидовог по телу.
Давидово је тело иструлело, иструлела су и тела других његових потомака.
Христос је пак његов потомак по телу, који нити оста у Аду нити Му тело виде трулења.

Предвидјевши говори (Давид) за васкрсеније Христово. Заиста, сјајно пророчанство!
Заиста, чудесна видовитост!
Како су ове речи морале звучати и као неразумљиве и као неразумне за све јеврејске тумаче Псалама пре васкрсења Господа!
Кад се печат скиде са гробне плоче, скиде се печат и са многих сасвим тамних и нејасних пророчанстава.

Христос васкрсе, и тајне посташе јава.
Гробна плоча диже се не само са Његовог светог тела него и са многобројних речи и визија пророчких.

Христос васкрсе, и пророчке речи васкрсоше.
Силаском у Ад Господ изведе душе праведних отаца и пророка у небесну светлост, а Својим васкрсењем изнесе речи и визије њихове у светлост разума и истине.

Христос васкрсе, и све што је добро, праведно и истинито, пре и после Васкршњега јутра, васкрсе.

О васкрсли Господе, уврсти и нас у васкрсле грађане царства Твога бесмртнога!
Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs