БЕСЕДА о вернима као једном телу и једном духу

Једно тијело, један дух. (Еф. 4, 4)

Да се старају верни, да буду једно тијело и један дух; то препоручује свети апостол.

Под једним телом разуме се једна вера, без цепања, без јереси, без самовоље: цела црква је једно тело, коме је глава Христос.
Под једним духом разуме се љубав, љубав пламена свих верних према Христу, од кога произлази и узајамна љубав.

Множина да буде као једнина; много људи као један човек.
То је чудо хришћанске вере и хришћанске љубави. Нема те силе у свету, која може бити јачом споном међу људима.

Ни иста крв, ни исти језик, ни исто огњиште, ни исти родитељи, нити ма какви материјални интереси – ништа од тога није ни издалека онаква силна спона као вера и љубав хришћанска. Том силном и неодољивом споном повезани су сви чланови цркве међу собом.

И црква Божја стоји као један човек, у времену и у вечности -једно тијело, један дух.

Овоме чудесном јединству ништа тако не противречи као гордост појединих људи.
Гордост криви веру, хладни љубав; гордост ствара јереси, цепа цркву, жртвује добро целине угодности личној.

Гордост је у суштини одсуство и вере и љубави.

Нека нас Бог, браћо, сачува од гордости, праисконог недуга рода људског.
Да би били вазда једно тијело и један дух у Господу нашем Исусу Христу. Теби Господе Исусе, Теби Главо Цркве, Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs