БЕСЕДА о главном пророчанству пророка Исаије
Свети Владика Николај у данашњој беседи говори: "А зашто пророк баш у том часу и таквој прилици исказује пророчанство о рођењу Спаситеља?"
Подели чланак са другима
БЕСЕДА о главном пророчанству пророка Исаије
Гле,, дјевојка ће зачети и родиће сина, и надјенуће му име Емануил. (Иса. 7, 14)
Ово славно пророчанство о рођењу Господа од Деве изрекао је Боговидац Исаија у тренутку највећег очајања, у коме се налазио Јерусалим.
Безбројна војска Сирска и Јефремова беше опколила град около самих зидова градских.
Цар Ахаз, без војске и оружја, и Јерусалимљани беху у самртном страху.
Срце Ахазово и срце народа његова устрепта као дрвеће у шуми од вјетра.
У том часу крајњег очајања царевог изађе Исаија пред цара и по наредби Божјој рече му: не бој се, и срце твоје нека се не плаши.
Па онда прорече Исаија, да непријатељи неће узети Јерусалим.
Па видећи да му цар не поверова, он му рече, да иште знак, чудо, било с неба или са земље.
Али неверни цар не хте искати, но оста при својој сумњи.
Тада пророк рече, да ће им Бог дати знак, ма га и не искали.
Тај знак односи се на удаљена времена и тиче се спасења васцелог рода људског.
Девојка ће зачети и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: с нама Бог.
Зашто пророк не даде одмах неки знак, да би цар поверовао?
Зато што је оно пророчанство о спасењу Јерусалима у часу када је цар мислио да је све пропало, довољно било да се покаже и сила Божја и неверовање царево.
А зашто пророк баш у том часу и таквој прилици исказује пророчанство о рођењу Спаситеља?
Зато, што ће човечји род у време доласка Спаситеља бити у истом таквом очајању, притешњен и опкољен силама демонским као што је Јерусалим био у томе тренутку.
Да ли је пророк споменуо изриком девојку а не жену?
Наравно девојку је споменуо.
Јер да је реч о жени, какво би то чудо било, и какав знак?
Не рађају ли се сви људи од жене?
Сва је тежина нагласка на речи девојка.
Тако свевидећи Бог зна да везује блиско са далеким, и да испуњеним једним пророштвом у садашњости потврђује друго пророштво у будућности.
Емануил – с нама Бог – спасао је у Јерусалим онда као невидљиви Бог. Емануел – с нама Бог- спашће род човечји у сличној опасности доцније као ваплоћени Бог, као Богочовек, рођени од Пречисте Деве и Духа Светога.
О Господе, који даде пророцима силу да виде истину где долази издалека, дај и нама силу да усвојимо ту истину која је већ дошла.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.
Извор: pravoslavno.rs
БЕСЕДА о главном пророчанству пророка Исаије
Свети Владика Николај у данашњој беседи говори: "А зашто пророк баш у том часу и таквој прилици исказује пророчанство о рођењу Спаситеља?"
БЕСЕДА о главном пророчанству пророка Исаије
Гле,, дјевојка ће зачети и родиће сина, и надјенуће му име Емануил. (Иса. 7, 14)
Ово славно пророчанство о рођењу Господа од Деве изрекао је Боговидац Исаија у тренутку највећег очајања, у коме се налазио Јерусалим.
Безбројна војска Сирска и Јефремова беше опколила град около самих зидова градских.
Цар Ахаз, без војске и оружја, и Јерусалимљани беху у самртном страху.
Срце Ахазово и срце народа његова устрепта као дрвеће у шуми од вјетра.
У том часу крајњег очајања царевог изађе Исаија пред цара и по наредби Божјој рече му: не бој се, и срце твоје нека се не плаши.
Па онда прорече Исаија, да непријатељи неће узети Јерусалим.
Па видећи да му цар не поверова, он му рече, да иште знак, чудо, било с неба или са земље.
Али неверни цар не хте искати, но оста при својој сумњи.
Тада пророк рече, да ће им Бог дати знак, ма га и не искали.
Тај знак односи се на удаљена времена и тиче се спасења васцелог рода људског.
Девојка ће зачети и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: с нама Бог.
Зашто пророк не даде одмах неки знак, да би цар поверовао?
Зато што је оно пророчанство о спасењу Јерусалима у часу када је цар мислио да је све пропало, довољно било да се покаже и сила Божја и неверовање царево.
А зашто пророк баш у том часу и таквој прилици исказује пророчанство о рођењу Спаситеља?
Зато, што ће човечји род у време доласка Спаситеља бити у истом таквом очајању, притешњен и опкољен силама демонским као што је Јерусалим био у томе тренутку.
Да ли је пророк споменуо изриком девојку а не жену?
Наравно девојку је споменуо.
Јер да је реч о жени, какво би то чудо било, и какав знак?
Не рађају ли се сви људи од жене?
Сва је тежина нагласка на речи девојка.
Тако свевидећи Бог зна да везује блиско са далеким, и да испуњеним једним пророштвом у садашњости потврђује друго пророштво у будућности.
Емануил – с нама Бог – спасао је у Јерусалим онда као невидљиви Бог. Емануел – с нама Бог- спашће род човечји у сличној опасности доцније као ваплоћени Бог, као Богочовек, рођени од Пречисте Деве и Духа Светога.
О Господе, који даде пророцима силу да виде истину где долази издалека, дај и нама силу да усвојимо ту истину која је већ дошла.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.
Извор: pravoslavno.rs
