БЕСЕДА о наследнику и о робу

Док је нашљедник млад ништа није бољи од роба. (Гал. 4. 1)

Док је царевић у колевци, шта је он бољи од сина робова?
Нити је тело његово боље, нити мисли његове узвишеније, нити жеље његове чистије.

Какав је син царев, такав је и син робов, такав и син просјаков.
И за неколико година син царев не разликује се од сина роба.

Када пак син царев порасте и са пуном свешћу о свом достојанству прими власт над царевином, а када син робов порасте и са пуном свешћу подлегне јарму ропском, тада се види огромна разлика. Тада се објављује јасно, да наследник и роб нису једнаки, јер роб има да робује а цар да господари.

Тако је и с хришћанином и нехришћанином, хоће апостол да каже.
Нехришћанин робује природи, хришћанин влада природом.

И нехришћански период историје рода људског показује како је човек био роб стихија, роб тела, роб идола и творења.
А хришћански период историје рода људског показује како је човек господар и властелин, племић царскога рода и наследник свега.

Чак и они који су знали за једнога истинитог Бога, као што су били Израиљци, нису били према Богу као деца и наследници према оцу своме него као робови и слуге према господару и судији.
А кад се наврши вријеме, и дође на земљу Син Божји Јединородни, Он учини да примимо посинаштво, и да Духом Божјим ословљавамо Бога: Авва Оче!

Што дође, браћо, Христос на земљу? Да нас учини бољим од робова, да нам да право синова и дужност господара.
Право синова јесте да именом Христовим зову Бога Оцем, и дужност је господара да владају над собом, над својим телом, над својим мислима и жељама и над свом природом око себе.

Сине Божји Једнородни, Твојом милошћу и жртвом ми смо примили посинаштво; о помози нам да га Твојом помоћи у чистоти и истини одржимо до краја.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs