БЕСЕДА о неблагодарности људској невиђеној и међу скотовима

Во познаје господара својега и магарац  јасле господара својега, а Израиљ не познаје, народ мој не разумије. (Ис. 1, 3)

Благодарношћу животиња најстрашније се изобличава неблагодарност људи.
Кад во бесловесни зна ко му је господар, и кад магарац зна чије су јасле, из којих се храни, како словесни човек да не зна за Бога, свога Творца и Храниоца?

Израиљ значи Боговидац.
И сваки словесан човек треба, по словесности својој, да буде Боговидац, да зна Бога, да осећа присуство Бога, да служи Богу, као некад кротки и дивни Јаков.

Но кад словесни човек, чије је све достојанство у познању Бога, не познаје Бога, то јест кад Боговидац постане слеп за Бога, онда се во и магарац уздижу достојанством над таквим човеком.

Јер во без изузетка познаје господара свога, и магарац без изузетка познаје хранитеља свога, док код људи постоје изузетци, тј. постоје људи, и то често вође људи, који не познају Господара свога ни Хранитеља свога.

Безбоштво је болест једино људи, у васцелој створеној васиони.
Јер је побожност услов нормалности и здравља само за човека, но не и за животиње.

Отуда безбожност није болест животиња него људи, авај само људи, само оних који су одређени да буду Боговидци, и који кад изгубе побожност, постају сиромашнији и од вола и магарца!
То је виђење Исаије, сина Амосова, пророка Божјега.

О Боже кроткога Јакова, Израиља, просвећеног Боговидца, помози нам да одржимо достојанство своје човечанско. достојанство боговидца, и да у сваком дану и часу познајемо и признајемо с благодарношћу Тебе као Господара свога и Хранитеља свога.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs