БЕСЕДА о незнању и окамењености незнабожаца

Незнабошци ходе у сујети ума својега, помрачени смислом, отуђени од живота Божјега за незнање које је у њима, за окамењеност срца њихових. (Еф. 4, 17-18)

Шта је сујета, браћо моја?
Све, посматрано ван Бога, одсечено од Бога, употребљавано без страха Божјега.
Шта је сујета ума, браћо моја? Живети и живот тумачити, не по Божјем закону, него по својим тренутним помислима и жељама.

Од чега, браћо, долази то зло људима?
Прво, од окамењености срца, а по том од незнања које је у њима.
Шта значи, браћо, окамењеност срца?

Значи, срце испражњено од љубави Божје и страха Божјега, и напуњено похотљивошћу и страхом од свега ради тела.
Шта се рађа, браћо, од окамењености срца?
Незнање, потпуно незнање божанских ствари, божанских путова и закона – потпуна затупелост за духовни живот и духовну мисао.

Каква је крајња последица, браћо, окамењености срца и незнања божанских истина?
Помрачење смисла и отуђење од живота Божјег.
Помрачење смисла – наиме: ум човеков бива мрачан као и тело, светлост која је у човеку постаје тама.

О колика тама!
Помрачен смислом јесте помрачен умом.

Помрачен умом пак не зна смисао ничему или одриче смисао свачему.
Такав је отуђен од живота Божјег, и суши се и гине као део тела, одсечен од тела.

Такви су незнабошци, такви су безбожници, а такви су, најзад, и маловерни или лажни хришћани.
– Но и суво дрво кад се залије животворном водом Христовом, оживи и озелени.

И осушени свет незнабожачки васкрсао је и оживео Христом Господом. Куд и камо пре покајани грешници хришћански.
Учинимо смотру над собом, браћо моја.

Чинимо је сваки дан.
Питајмо се сваки дан, да и ми нисмо због сујете постали помрачени и од Божјег живота отуђени.
Скоро ће смрт, и крај, и суд.

Осушено дрвеће биће бачено у огањ неугасиви.
О Господе Исусе, уме наш и животе наш, помози нам да умујемо Тобом и живимо с Тобом.
Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs