БЕСЕДА о одлагању Дана Страшнога по милости божјој

Не доцни Господ с обећањем, као
што неки мисле да доцни, него нас
трпи, јер не ће да ко погине, него
сви да дођу у покајање. (II Пет. 3, 9)

Милост Божја, браћо, одлаже онај дан који гори као пећ, по речима пророчким (Мал. 4, 1).

Нека се, дакле, застиде ругачи, који се ругају обећању Божјем и говоре: гдје је обећање доласка Његова?
Није Бог заборавио обећање Своје него су грешници заборавили сами себе.

А Бог по неизмерној милости Својој чека, да грешници дођу к себи, и покају се, и припреме се за дан онај, који се не понавља.
Гле, дан онај није као многи дани, који се дају људима ради покајања и припреме за сусрет с Богом.

Дан је онај један, и разликује се од свих осталих дана, јер он не долази за покајање него за суд.
Као што је Суд Страшни један, и неповторив, тако је и дан онај један и неповторив.

Бог не жели да ко од људи погине.
Он није створио људе за погибију него за спасење.

Има ли баштована, који сејући поврће жели, да му се поврће сасуши и пропадне?
А Бог је мудрији и сажаљивији од свих људи. Једну жељу Бог има, на име: да се сви људи покају и од зла поврате.

Како се радује виноградар, кад му се увели виноград поврати, и поново озелени и плод донесе!
Колика ли је тек радост Бога и ангела Божјих, кад се душе људске, увеле од греха, поврате, и подмладе од суза покајања, и донесу плод покајања.

О Господе, милосрдни и човекољубиви, помози грешницима, да осете милост Твоју и сажаљивост Твоју према њима, – да осете и да се покају, – да се покају и поврате са опаких путова својих.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs