БЕСЕДА о пророчким виђењима

Виђење Исаије сина Амосова. (Иса. 1, 1)

Ко има разума може да позна Бога јединог и истиног.
Ко је неразуман, нека слуша разумнога, и спашће се и један и други.

Бог се да познати јасно од створене природе, још јасније од надахнутих Божјих људи, а најјасније од Господа Христа. Надахнути Божји људи пре Господа Христа били су пророци.
Међу првима је био Исаија син Амосов.

Дух Божји њему је отворио вид, и он је видио оно што други људи нису видели.
Зато он своју поруку народу своме назива виђењем (или утваром).

Како су пророци видели тајне небеске и тајне будућих догађаја, то се не да описати; то се само да доживети коме се од Бога дарује.
Истинита су виђења светих пророка, јер су се речи и небеске прилике из тих виђења доцније стварно потврдиле.

Истинита су и за то, што су она служила добру људи, и враћању од зла на добро.
Истинита су још и због тога, што их пророци неустрашиво објављиваху без обзира на патње, које их од тога снађоше, чак и без обзира на љуту смрт, коју многи од њих претрпеше.

Шта прими Исаија од земље и од људи, за своја виђења?
Богатство ли, или част, или високо звање?

Тестером га Јевреји престругаше!
То је богатство, то част, то слава пророка – пострадати за истину Божју.

Послушајмо, дакле, пророке Божје, јер они су путови који воде граду цара великога, они су зраци великог сунца правде – Христа, који на далеком кругу обасјава људе светлошћу небеском, указујући им на Сунце.

О Господе Христе, који си кроз пророке Себе објављивао и Себи пут припремао за силазак у долину нашу, помози нам.
Помози нам да познамо светлост Твоју и промисао Твоју у светим пророцима Твојим.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs