БЕСЕДА о сведочанству Бога о Богу
У овој беседи Владика Николај нам казује: "Јевреји нису веровали Његовом свједочанству о Њему, него су тражили друга сведочанства."
Подели чланак са другима
БЕСЕДА о сведочанству Бога о Богу
Ако ја свједочим за себе, свједочанство моје није истинито. (Јов. 5, 31)
Овако говораше Господ једном лажном и лажљивом роду.
Ове речи рекао је Он старешинама Јеврејским не као поуку него као изобличење.
Они нису веровали једноме човеку, кад је говорио о себи, него су тражили два сведока.
Немојте, браћо, ни помислити, да оно што Господ Исус о себи каже није истинито, него да Јевреји то нису сматрали за истинито.
Отуда, по тумачењу наших светих Отаца, речи: свједочанство моје није истинито треба разумети тако, да то сведочанство није било истинито у очима Јевреја.
А да је свака реч коју је Господ Исус о себи рекао истинита, то је Он исказао на другом месту рекавши: ако ја свједочим сам за себе истинито је свједочанство моје (Јов. 8, 14).
Овде Господ учи, тамо изобличава; овде Он потврђује како ствар јесте, тамо пак – како се ствар чинила Јеврејима.
Јевреји нису веровали Његовом свједочанству о Њему, него су тражили друга сведочанства.
И Он им је навео три огромна сведочанства: прво сведочанство Својих сопствених дела: дјела која ја радим свједоче за мене (5, 36); друго, сведочанство Оца Свог небесног, који Га је посведочио као Свога Сина на Јордану и на Тавору: и отац који ме посла сам свједочи за мене (5, 37); најзад треће, сведочанство Св. Писма: испитајте Писма,.. и она свједоче за мене (5, 39).
Каква би још сведочанства требала човеку са иоле разума?
Али у старешина Јеврејских разум је био помрачен у толикој мери, да они нису могли видети ништа и разумети ништа.
Када је Господ човекољубиви учинио све што је требало учинити да спасе и старешине Јеврејске, и када су они одбили сва сведочанства о Њему, а тиме одбили и своје спасење, онда им је Он рекао: ако ја свједочим сам за себе истинито је свједочанство моје.
О браћо моја, не будимо камена срца као оне заслепљене старешине, и не одбијајмо једино спасење своје. Не тражимо никаквих других сведочанстава, него верујмо ономе што нам сам Господ Исус каже о Себи.
Он је о Себи рекао, да је Он Истина. И ми се том Истином хранимо и спасавамо.
О Господе Исусе, Истино жива, Истино вечна, не удаљи се од нас, но просвети нас и спаси нас.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.
Извор: pravoslavno.rs
БЕСЕДА о сведочанству Бога о Богу
У овој беседи Владика Николај нам казује: "Јевреји нису веровали Његовом свједочанству о Њему, него су тражили друга сведочанства."
БЕСЕДА о сведочанству Бога о Богу
Ако ја свједочим за себе, свједочанство моје није истинито. (Јов. 5, 31)
Овако говораше Господ једном лажном и лажљивом роду.
Ове речи рекао је Он старешинама Јеврејским не као поуку него као изобличење.
Они нису веровали једноме човеку, кад је говорио о себи, него су тражили два сведока.
Немојте, браћо, ни помислити, да оно што Господ Исус о себи каже није истинито, него да Јевреји то нису сматрали за истинито.
Отуда, по тумачењу наших светих Отаца, речи: свједочанство моје није истинито треба разумети тако, да то сведочанство није било истинито у очима Јевреја.
А да је свака реч коју је Господ Исус о себи рекао истинита, то је Он исказао на другом месту рекавши: ако ја свједочим сам за себе истинито је свједочанство моје (Јов. 8, 14).
Овде Господ учи, тамо изобличава; овде Он потврђује како ствар јесте, тамо пак – како се ствар чинила Јеврејима.
Јевреји нису веровали Његовом свједочанству о Њему, него су тражили друга сведочанства.
И Он им је навео три огромна сведочанства: прво сведочанство Својих сопствених дела: дјела која ја радим свједоче за мене (5, 36); друго, сведочанство Оца Свог небесног, који Га је посведочио као Свога Сина на Јордану и на Тавору: и отац који ме посла сам свједочи за мене (5, 37); најзад треће, сведочанство Св. Писма: испитајте Писма,.. и она свједоче за мене (5, 39).
Каква би још сведочанства требала човеку са иоле разума?
Али у старешина Јеврејских разум је био помрачен у толикој мери, да они нису могли видети ништа и разумети ништа.
Када је Господ човекољубиви учинио све што је требало учинити да спасе и старешине Јеврејске, и када су они одбили сва сведочанства о Њему, а тиме одбили и своје спасење, онда им је Он рекао: ако ја свједочим сам за себе истинито је свједочанство моје.
О браћо моја, не будимо камена срца као оне заслепљене старешине, и не одбијајмо једино спасење своје. Не тражимо никаквих других сведочанстава, него верујмо ономе што нам сам Господ Исус каже о Себи.
Он је о Себи рекао, да је Он Истина. И ми се том Истином хранимо и спасавамо.
О Господе Исусе, Истино жива, Истино вечна, не удаљи се од нас, но просвети нас и спаси нас.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.
Извор: pravoslavno.rs
