БЕСЕДА о сећању на скори растанак с телом

Мислим да је право докле сам год у овоме тијелу
да вас опомињем, знајући да ћу скоро тијело
своје одбацити као што ми каза и Господ наш
Исус Христос. (II Пет. 1, 13-14)

Ево добре опомене телољубцима, који су због тела заборавили душу своју.
Тело се мора одбацити.

Ма како га скупим држали, ма колико драгоцености о њега обесили, ма колико га миловали и нежили, ми га морамо једнога дана одбацити.
О како је силна и истинита ова реч – одбацити!

Кад се душа одвоји од тела, душа одбацује тело као непотребно.
Кад бродоломници достигну на дасци до обале, они излазе на обалу а даску одбацују.

Кад гране пролеће, змија скида са себе свлак, и одбацује га.
Кад лептир излети из чауре, чаура се одбацује.

Исто се тако и тело одбацује, кад душа из њега изађе.
Неупотребљиво више и бескорисно, чак и штетно за друге људе, оно се одбацује од куће, одбацује од града, одбацује са сунца и – зарива се дубоко у земљу.

Помислите на ово, о раскошни и окићени, охоли и прождрљиви!

Но док је душа у телу, она треба да искористи тело на своје спасење покоравајући се закону Божјем и вршећи дело Божје.
Видите ли, како је апостолова душа трудољубива!

Док сам год у овоме тијелу, да вас будим опомињањем.
Тај посао дао му је Бог, и он хоће до краја да га савесно изврши, пре него што мораде одбацити тело.

Потрудимо се, браћо, и ми прво да примимо апостолску опомену, и друго да и ми опомињемо остале, све остале, којима добра желимо.
Журно се сви примичемо обали онога света, и журно се приближује час, када ћемо тела морати одбацити и с голом душом пред Суд Божји изаћи.

Шта ћемо рећи на Суду Божјем: на какве смо циљеве употребили у земном животу справу од земље, која се зове телом?
О Господе Исусе, Судијо праведни, управи ум наш да мисли о смрти и Суду.

Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs