БЕСЕДА о уделу верних у природи Божјој

Да имате дијел у Божијој природи. (II Пет. 1, 4)

Како може браћо, смртан човек имати део у Божјој природи?
Како се може вечно здружити с временим, и славно с беславним, и нетрулежно с трулежним, и чисто с нечистим?

Не може без нарочитих услова.

А те услове апостол и спомиње, и то: један услов од Божје стране а други од стране човечје.

Као услов од Божје стране он спомиње силе Његове које требају к животу и побожности; а као услов од стране човечје – ако утечете од тјелеснијих жеља овога свијета.
Бог је испунио Свој услов и дао нам Своје силе дароване познањем онога који нас позва славом и добродјетељу.

Сада је на реду човек, да испуни свој услов, тј. да познавши Христа Господа утече од телесних жеља овога света.
Господ Христос прво је отворио небо и сва блага небеска, па је онда позвао људе, да приступе и приме та блага.

Како је позвао? Да ли само речима?

И речима, но не само речима него славом и добродјетељу: славом, тј. Својим славним васкрсењем; добродетељу, тј. својом чудесном службом и страдањем.
Тиме је Он позвао нас, да примимо превелика обећања, те да њих ради имамо део у Божјој природи.

Но да би ми могли познати Христа и чути позив Његов морамо претходно утећи од телесних жеља овога света. Ако ли не утечемо, онда ћемо остати слепи пред Њим, пред Његовом славом и добродетељу, и глуви пред Његовим позивом.

О браћо, како је превелика милост Божја према нама!
По тој превеликој милости Божјој нама смртнима нуди се усиновљење од бесмртног, и нама грешним узиђивање у прослављено Тело Господа Исуса.

Али – само под условом, који није ни велико бреме ни тежак крст.

О Господе Исусе, испуњење свих обећања и изворе свих добара, исцели нас од слепила и глувила нашег, и додај нам силе, да утекнемо од телесних жеља овога света.
Теби слава и хвала вавек.

Амин..

Извор: pravoslavno.rs