БЕСЕДА о узајамном познавању Оца и Сина

Ја Га знам, јер сам од Њега, и Он ме посла. (Јов. 7, 29)

Нико се никад није усудио рећи, да зна Бога.
Многи су рекли само, да верују у Бога. Једини је Господ Исус изрекао реч: 

Ја Га знам. И одмах је образложио, откуда Га Он зна, говорећи: јер сам од Њега и Он ме посла. Први разлог јер сам од Њега сведочи о вечном бићу Сина; а други разлог и Он ме посла сведочи о временој појави Сина у телесном свету као посланика Свете Тројице.

Нама христоверним није дао да знамо Оца као што Га Син Његов јединородни зна, али нам је дано и заповеђено да верујемо.
Заслуга је наша у веровању а не у знању.

Кад бисмо ми сви знали Бога кроз гледање, нико не би имао заслуге. Јер каква је заслуга угледати и познати?

Међутим, не видети а веровати – у томе је заслуга, у томе добродетељ, у томе спасење наше.
Ми нисмо достојни да Бога видимо и виђењем познамо, јер смо грехом раслабљени и од Бога удаљени.

Но милост Божја дала нам је веру у овом животу, која нас може приближити Богу и увести у царство вечног гледања и знања у оном животу.

– О браћо моја, верујмо Христу Господу, јер Он зна. Он не говори по вери него по знању.

Господе милостиви, утврди веру у нама. Пружи нам скут Твој, да га се држимо до краја живота.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs