БЕСЕДА о усељењу Христа у срца верних

Да се Христос усели вјером у срца ваша, да будете у љубави укоријењени и утемељени. (Еф. 3, 17)

Са вером долази Христос у срце, а са Христом љубав.
И тако се човек укорењује и утемељује у љубави.

Прво, дакле, вера, па онда са вером и присуство Христово у срцу; па са присуством Христовим присуство љубави, а с љубављу сва блага неисказана.
У неколико речи апостол нам указује целу степеницу ка савршенству.

Почетак је вера а завршетак љубав.
А вера и љубав везују се у живо и нераздељиво јединство присуством у срцу живога Господа Исуса Христа.

Са јачањем вере ми све више убијамо раздаљину између нас и Христа Господа.
Што јача вера то ближи Христос.

Најзад се срце испуњава Христом, и не може да се одвоји од Христа као плућа од ваздуха.
Тада човек са сузама радости општи са Христом у срцу своме молитвом: Господе Исусе, помилуј ме грешнога!

И неосетно срце се испуњава светлом и топлом љубављу.
Тако се љубав сједињава са вером и надом, и кад се сједине, губи се граница међу њима, те човек не може ни мишљу одредити, докле иде вера, а одакле почињу нада и љубав.

Када се живи Христос усели у њега, тада он и не гледа више у себи ни веру, ни наду, ни љубав, нити њих именује, него само Христа види и Христа именује.

Као воћар у јесен што гледа зрео род на дрвету, те не говори више о цвету и о листу него о роду, о зреломе роду.
О Господе Исусе Христе, врховна висино свих напора наших, последња станицо свих путовања наших, приближи нам се, и спаси нас.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs