БЕСЕДА о Јовану Претечи, како га прорече Исаија

Глас вапијућег у пустињи: приправите пут Господњи, поравните у пустињи стазе Богу нашему. (Иса. 40, 3)

Кад цар хоће да посети неко место, он пушта напред веснике своје.
Необичном Цару приличи и необичан весник.

Цару Христу весник у пустињи био је Мојсеј, у Јерусалиму пророци, у Назарету архангел, у Витлејему источни мудраци, на Јордану Јован.
Никада ниједан цар у роду човечјем није имао такве веснике.

Свети Јован Крститељ био је тако исто необичан и особит као и други весници Христови.
Он је био глас вапијући у двострукој пустињи: у Јорданској и у људској.

Као што је Јорданска пустиња била бесплодна и суха, тако је и пустиња људског духа била бесплодна и суха.
Јован није могао озеленити и оплодотворити људску пустињу, но он ју је крчио и орао, и тако приготовљавао земљу и уравњавао тле за великог Сејача, који долазећи носи Собом и семе и дажд – семе науке да посеје и дажд благодати свише да озелени и оплодотвори.

Покајањем је Јован приготовљавао пут а крштењем у води уравњавао стазе.
И пут и стазе – то су душе људске.

Покајањем су се душе људске приготовљавале да приме семе Христово, а крштењем у води – да то семе зарију дубоко у земљу срца свога.
Охоли и ништи кад се наги погрузе у воду сви су уједначени, уравњати у ништавилу своме пред величанством преславнога Христа Спаситеља. 

Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну. 
Овде није реч о долинама и бреговима земаљским него о ништим људима и охолим људима.

Као што су мртваци у гробљу пред очима живога човека сви једнаки, тако су и сви грешници, ништи и охоли, робови и господари, једнаки пред Богом живим.
Такво чудесно виђење виде Исаија, син Амосов, пророк Бога живога, Бога јединог и истинитог.

О Господе, Царе небески, коме се воинства небеска клањају дан и ноћ, призри још једанпут на ништавило наше, и због понижења Твога и страдања Твога за нас спаси нас.
Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs