БЕСЕДА о љубави претежнијој од разума

Познати претежнију од разума љубав Христову. (Еф. 3, 19)

Љубав која претеже разум, превазилази наше појимање, то је љубав Христова.
Нико не може ни наслутити ни каквоћу ни величину те љубави док се Христос у њ не усели.

Може ли ико наслутити укус меда, ако никад није устима својим окусио мед?
Тек кад вером уђе Христос у срце човеку, човек осети неисказани укус љубави Христове, сладосни и опојни мирис њен, и недосежну свеобухватљивост њену.

Као што човек имајући Христа у срцу додирује ширину и дужину и дубину и висину познања мудрости божанске, тако исто имајући Христа у срцу човек додирује бескрајну пучину божанске љубави Христове. О браћо моја, како су речи бледе, кад треба говорити о љубави Христовој, – никад и нигде нису блеђе и немоћније него ту.

Ваистину шта се може говорити пред таквим изненађујућим доказима љубави Његове: створи нас из љубави, ваплоти се из љубави, из љубави прими поругу и смрт, нас ради из љубави отвори нам небо и објави приготовљену нам славу бесмртну!

Но и ово што смо набројали само је нешто од свега онога неисцрпног богатства, славе, красоте и животворне хране, што се назива љубав Христова.
О кад бисмо се само удостојили вером да се Господ Исус усели у срца наша, да бисмо могли окусити љубав Његову неописану!

О Господе Исусе Христе, животе наш, мудрости наша и љубави наша, очисти нас и усели се у нас.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs