Велика среда; Свети Архангел ГАВРИЛ
Свети Архангел Гаврил. Благовесник ваплоћења Сина Божјега. Он је један од седам великих ангела што предстоје престолу Божјем.
Подели чланак са другима
Велика Среда
Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се прославља као Велики Четвртак, била Тајна вечера.
„Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човечији биће предан да се разапне.“ Матеј 26,1. Данас је Велика Среда. Страшни Дан. Од свих злочина, грехова и гнусних дела која је човечанство починило на Велику Среду сећамо се најгнуснијег и најстрашнијег.
То је Јуде Искариота издаја Господа нашег Исуса Христа. Велики Дани Страсне Седмице говоре нам, не о прошлости, него о вечном, о ономе што је било, јесте и биће. Симбол вечне издаје је Јуда, чијег се чудовишног чина сећамо на Велику Среду. Јудино издајство је збир свих издаја, а његова личност – уопштена личност сваког издајника. Готово да је заједничка именица: Јуда једнако је издајник. Јуда издаје не само учитеља и друга. Не само онога у кога је он поверовао и за којим је кренуо, он издаје Бога, Творца, онога ко му је дао све – живот, тело, душу, веру, ум, срце, способност да воли и мрзи. Како се ту не сетити сатане, највећег међу анђелима, који се, пошто је био прво биће и налазио се од свега ближе Богу, због своје гордости сурвао у бездан.
Пад Луцифера и Јудина издаја у суштини су једно исто – страшни догађај Велике Среде. Иначе, баш због тога ми хришћани током читаве године поштујемо пост у среду сваке недеље. Онај који то не чини солидарише се са Јудом и као он – издаје самог Христа. Према Јудиној издаји не сме се односити сувише лакомислено: кажу, тај лош човек поступао је неправилно, а ја на његовом месту не бих тако учинио. А како? Јесте ли у то сигурни? Откуд таква сигурност? Колико пута ми у животу чинимо издају – велику и малу?
И колико пута смо ми у последњем ХХ веку издали оно у шта смо веровали? Године 1917. ми, Руси, издали смо Цара и Цркву. Бољшевици су чак планирали да поставе споменик Јуди. Али, нису се на томе зауставили и 1991. поново су издали – овај пут социјализам и социјалну праведност. Или је то урадио неко други? А нисмо ми сами? Нису ли наши преци? Јуда – то је озбиљно. Ако га избегнемо и у журби повичемо: то није о нама, ми никога не издајемо – то неће помоћи. Издавали смо, издајемо и још ћемо издавати.
Авај. Човек је створен као слободан, а не као роб. Зато он може да каже Богу, духу, другом човеку – да, а може и не. Може да буде веран, а може и да изда. Слобода је тешко бреме. Нема ништа теже од моралног избора. Зато се не треба зарећи: човеку је својствено да издаје. Човеку је својствено да пада, човеку је својствено да чини преступе. А Христа није само Јуда издавао. Три пута се од њега одрицао и сам апостол Петар. Јасно је да се он бојао. Али ипак…
И у чему се апостол Петар разликује од Јуде? То што се Јуда обесио, а Петар покајао. И Павле-Савле прогонио је Христа и његове ученике, мучио их. Ипак, и Петар и Павле су се покајали… и постали главни првоапостоли. Стога је све у покајању. И за ’17. и за ’91. Док се не покајемо, ми смо Јуде. Значи, ми ћемо издавати изнова и изнова. Велика Среда је баш онај моменат кад треба да доносимо најважније одлуке: верност или издаја? – Александар Дугин
Ово је била Дугинова директива о Великој Среди и метафизици издаје. Није важно када и са које тачке ћемо се окренути Христу. Важно је да се то деси. А покајање је важније од врлине.
Извор: pravoslavno.rs
Свети Архангел Гаврил
Благовесник ваплоћења Сина Божјега. Он је један од седам великих ангела што предстоје престолу Божјем. Он је јавио Захарији о рођењу Претече, и сам је о себи рекао: „Ја сам Гаврил што стојим пред Богом“ (Лк 1, 19). Његово име, Гаврил, означава муж – Бог.
Свети Оци говорећи о Благовести тумаче, да је послат архангел с таквим именом, да означи ко и какав ће бити Онај што се има родити од Пречисте. Биће, дакле, Муж – Бог, крепки, силни Бог. Неки су дознали, да је исти Гаврил јавио Јоакиму и Ани о рођењу Деве Марије, и да је он поучавао Мојсеја у пустињи, како да напише књигу Постања.
Свети Оци мисле да Гаврил припада првом и највишем чину небесних сила, тј. чину серафимском, пошто серафими стоје најближе Богу. Он је, дакле, један од седам најближих Богу серафима. Имена тих седморице јесу: Михаил, Гаврил, Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил. Овоме броју неки додају још и Јеремила. Сваки има своју нарочито службу, а сви су равни по части. Зашто Бог не посла Михаила? Зато што је Михаилова служба сокрушење супостата вере Божје. Гаврилова је служба благовешће спасења људског (в. 13. јул).
Свештеномученик Иринеј епископ сремски
Мисли се да је био Словен, и да је пре епископства био жењен и имао деце. Пострадао за Христа у време Максимијана. У време тешких мучења његови сродници стајали су око њега и плачући молили га, да поштеди себе и њих (тј. да се одрекне Христа). Но овај дивни свештеномученик волео је више ране за Христа, но сва блага овога света. У исто време пострада од Проба и један баштован у Срему, Серен, и Афр у Регији. Пошто се Иринеј никако није хтео одрећи вере, то кнез Проб нареди да се баци с једног моста у реку Саву, где овај пастир стада Христовог сконча и пресели се међу грађане небеске. Часно пострада 304. године.
Преподобни Малх
Беше Малх земљоделац из близине Антиохије, и од младости беше управио сав свој дух к Богу. Заробе га Арапи, и у ропству нагнају да узме за жену једну црнкињу. Но он њу приведе вери Христовој и поживи с њом као брат са сестром. Договоре се и побегну из ропства. Но Арапи их умало не стигну. Они се склоне у једну пећину, у којој видеше лавицу са својом штенади, и уплашише се. Но Бог их сачува. Лавица њих не повреди, а закла једног Арапина, који хтеде ући у пећину, да ухвати бегунце. Стигавши у своје место, Малх да своју жену у женски манастир, а он оде у мушки. Проживи много лета подвизавајући се, и пресели се међу грађане небеске, у IV веку.
Преподобни Василије Нови
Најпре живео у шуми, без крова и огњишта. Када га ухватише и упиташе ко је, он одговори: „Један од живих на земљи“. Посумњаше у њега да је неки шпијун, те га много намучише. Најзад у слободи проживи много година у Цариграду. Прозирао у све тајне људске, предсказивао будућност, чинио велика чудеса. Његова послушница беше старица Теодора, која кад умре јави се Григорију, послушнику Василијевом, и описа му двадесет митарства, кроз које свака душа мора проћи. Свети Василије мирно сконча 25. марта 944. године и пресели се у дивне небеске обитељи. Би виђен после смрти у великој слави на небесима од једног Цариграђанина.
Извор: svetosavlje.org
Велика среда; Свети Архангел ГАВРИЛ
Свети Архангел Гаврил. Благовесник ваплоћења Сина Божјега. Он је један од седам великих ангела што предстоје престолу Божјем.
Велика Среда
Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се прославља као Велики Четвртак, била Тајна вечера.
„Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човечији биће предан да се разапне.“ Матеј 26,1. Данас је Велика Среда. Страшни Дан. Од свих злочина, грехова и гнусних дела која је човечанство починило на Велику Среду сећамо се најгнуснијег и најстрашнијег.
То је Јуде Искариота издаја Господа нашег Исуса Христа. Велики Дани Страсне Седмице говоре нам, не о прошлости, него о вечном, о ономе што је било, јесте и биће. Симбол вечне издаје је Јуда, чијег се чудовишног чина сећамо на Велику Среду. Јудино издајство је збир свих издаја, а његова личност – уопштена личност сваког издајника. Готово да је заједничка именица: Јуда једнако је издајник. Јуда издаје не само учитеља и друга. Не само онога у кога је он поверовао и за којим је кренуо, он издаје Бога, Творца, онога ко му је дао све – живот, тело, душу, веру, ум, срце, способност да воли и мрзи. Како се ту не сетити сатане, највећег међу анђелима, који се, пошто је био прво биће и налазио се од свега ближе Богу, због своје гордости сурвао у бездан.
Пад Луцифера и Јудина издаја у суштини су једно исто – страшни догађај Велике Среде. Иначе, баш због тога ми хришћани током читаве године поштујемо пост у среду сваке недеље. Онај који то не чини солидарише се са Јудом и као он – издаје самог Христа. Према Јудиној издаји не сме се односити сувише лакомислено: кажу, тај лош човек поступао је неправилно, а ја на његовом месту не бих тако учинио. А како? Јесте ли у то сигурни? Откуд таква сигурност? Колико пута ми у животу чинимо издају – велику и малу?
И колико пута смо ми у последњем ХХ веку издали оно у шта смо веровали? Године 1917. ми, Руси, издали смо Цара и Цркву. Бољшевици су чак планирали да поставе споменик Јуди. Али, нису се на томе зауставили и 1991. поново су издали – овај пут социјализам и социјалну праведност. Или је то урадио неко други? А нисмо ми сами? Нису ли наши преци? Јуда – то је озбиљно. Ако га избегнемо и у журби повичемо: то није о нама, ми никога не издајемо – то неће помоћи. Издавали смо, издајемо и још ћемо издавати.
Авај. Човек је створен као слободан, а не као роб. Зато он може да каже Богу, духу, другом човеку – да, а може и не. Може да буде веран, а може и да изда. Слобода је тешко бреме. Нема ништа теже од моралног избора. Зато се не треба зарећи: човеку је својствено да издаје. Човеку је својствено да пада, човеку је својствено да чини преступе. А Христа није само Јуда издавао. Три пута се од њега одрицао и сам апостол Петар. Јасно је да се он бојао. Али ипак…
И у чему се апостол Петар разликује од Јуде? То што се Јуда обесио, а Петар покајао. И Павле-Савле прогонио је Христа и његове ученике, мучио их. Ипак, и Петар и Павле су се покајали… и постали главни првоапостоли. Стога је све у покајању. И за ’17. и за ’91. Док се не покајемо, ми смо Јуде. Значи, ми ћемо издавати изнова и изнова. Велика Среда је баш онај моменат кад треба да доносимо најважније одлуке: верност или издаја? – Александар Дугин
Ово је била Дугинова директива о Великој Среди и метафизици издаје. Није важно када и са које тачке ћемо се окренути Христу. Важно је да се то деси. А покајање је важније од врлине.
Извор: pravoslavno.rs
Свети Архангел Гаврил
Благовесник ваплоћења Сина Божјега. Он је један од седам великих ангела што предстоје престолу Божјем. Он је јавио Захарији о рођењу Претече, и сам је о себи рекао: „Ја сам Гаврил што стојим пред Богом“ (Лк 1, 19). Његово име, Гаврил, означава муж – Бог.
Свети Оци говорећи о Благовести тумаче, да је послат архангел с таквим именом, да означи ко и какав ће бити Онај што се има родити од Пречисте. Биће, дакле, Муж – Бог, крепки, силни Бог. Неки су дознали, да је исти Гаврил јавио Јоакиму и Ани о рођењу Деве Марије, и да је он поучавао Мојсеја у пустињи, како да напише књигу Постања.
Свети Оци мисле да Гаврил припада првом и највишем чину небесних сила, тј. чину серафимском, пошто серафими стоје најближе Богу. Он је, дакле, један од седам најближих Богу серафима. Имена тих седморице јесу: Михаил, Гаврил, Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил. Овоме броју неки додају још и Јеремила. Сваки има своју нарочито службу, а сви су равни по части. Зашто Бог не посла Михаила? Зато што је Михаилова служба сокрушење супостата вере Божје. Гаврилова је служба благовешће спасења људског (в. 13. јул).
Свештеномученик Иринеј епископ сремски
Мисли се да је био Словен, и да је пре епископства био жењен и имао деце. Пострадао за Христа у време Максимијана. У време тешких мучења његови сродници стајали су око њега и плачући молили га, да поштеди себе и њих (тј. да се одрекне Христа). Но овај дивни свештеномученик волео је више ране за Христа, но сва блага овога света. У исто време пострада од Проба и један баштован у Срему, Серен, и Афр у Регији. Пошто се Иринеј никако није хтео одрећи вере, то кнез Проб нареди да се баци с једног моста у реку Саву, где овај пастир стада Христовог сконча и пресели се међу грађане небеске. Часно пострада 304. године.
Преподобни Малх
Беше Малх земљоделац из близине Антиохије, и од младости беше управио сав свој дух к Богу. Заробе га Арапи, и у ропству нагнају да узме за жену једну црнкињу. Но он њу приведе вери Христовој и поживи с њом као брат са сестром. Договоре се и побегну из ропства. Но Арапи их умало не стигну. Они се склоне у једну пећину, у којој видеше лавицу са својом штенади, и уплашише се. Но Бог их сачува. Лавица њих не повреди, а закла једног Арапина, који хтеде ући у пећину, да ухвати бегунце. Стигавши у своје место, Малх да своју жену у женски манастир, а он оде у мушки. Проживи много лета подвизавајући се, и пресели се међу грађане небеске, у IV веку.
Преподобни Василије Нови
Најпре живео у шуми, без крова и огњишта. Када га ухватише и упиташе ко је, он одговори: „Један од живих на земљи“. Посумњаше у њега да је неки шпијун, те га много намучише. Најзад у слободи проживи много година у Цариграду. Прозирао у све тајне људске, предсказивао будућност, чинио велика чудеса. Његова послушница беше старица Теодора, која кад умре јави се Григорију, послушнику Василијевом, и описа му двадесет митарства, кроз које свака душа мора проћи. Свети Василије мирно сконча 25. марта 944. године и пресели се у дивне небеске обитељи. Би виђен после смрти у великој слави на небесима од једног Цариграђанина.
Извор: svetosavlje.org
