22. Људи Израиљци, чујте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате, 

23. Овога, по одређеном савету и промислу Божијем преданог узесте и рукама безаконика приковасте и убисте. 

24. Њега Бог васкрсе, раздрешивши муке смрти, јер не беше могуће да га она држи. 

25. Јер Давид говори за њега: „Господа непрестано гледах пред собом, јер ми је с десне стране, да се не поколебам.” 

26. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади. 

27. Јер нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да Светац твој види труљење. 

28. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весеља лицем твојим. 

29. Људи браћо, нека је допуштено са слободом рећи вам за праоца Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана. 

30. Будући, дакле, да је био пророк, и знајући да му се Бог заклетвом заклео да ће од плода бедара његових по телу подигнути Христа да седи на престолу његову, 

31. предвидевши говори за васкрсење Христово да не би остављена душа његова у аду, нити тело његово виде труљења. 

32. Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо сви ми сведоци. 

33. Десницом, дакле, Божијом вазнесе се, и примивши од Оца обећање Светога Духа, изли ово што ви сада видите и чујете. 

34. Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: „Рече Господ Господу мојему: ‘Седи мени с десне стране, 

35. док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.'“ 

36. Чврсто, дакле, нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом учинио Бог њега, овога Исуса, кога ви распесте.