Житије светог апостола ФИЛИПА, једног од Седам Ђакона
Би постављен за епископа у Тралији. Обрати и тамо многе ка Христу, и сатвори велика чудеса. Сконча мирно у дубокој старости.
Подели чланак са другима
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА ФИЛИПА, једног од Седам Ђакона
Свети апостол Филип беше родом из Кесарије Палестинске.
Жењен био, и у браку родио четири кћери, све четири обдарене од Бога даром прорицања, и све четири заветоване девице Христа ради.
Када апостоли свети бираху ђаконе, тада и Филип би изабран, поред Стефана и осталих.
И служаше Филип с великом приљежношћу убогим и удовицама.
Када наста гоњење хришћана у Јерусалиму, апостол Филип склони се у Самарију, и тамо проповедаше Еванђеље и сведочаше га чудесима многим, изгоњењем демона, исцељивањем болесних и др. Видећи чудеса светог апостола крсти се и чувени Симон Волх.
Крсти свети Филип и евнуха царице Кандакије.
Потом га ангел Божји тренутно и невидљиво пренео у Азот, где учаше и проповедаше, и многе ка Христу обраћаше. Би постављен за епископа у Тралији.
Обрати и тамо многе ка Христу, и сатвори велика чудеса.
Сконча мирно у дубокој старости и пресели се у радост Господа свога.
ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ТЕОФАНА ПИСАНОГА, ИСПОВЕДНИКА, епископа Никејског и писца канона
Преподобни Теофан рођен од благочестивих родитеља који живљаху у Палестини, и бејаху веома гостољубиви.
Теофан имађаше и брата Теодора, који после свога страдања за свете иконе би назван Начертани.
Њихови родитељи, као љубитељи мудрости и учености, дадоше своје синове, Теофана и Теодора, те изучише сву унутрашњу и свету мудрост хришћанску, и сву спољашњу мудрост јелинску, и постадоше искусни мудраци, изврсни философи.
Схвативши таштину и непостојаност овога света, јер пролази обличје његово (1. Кор. 7, 31), браћа оставише све, отидоше у лавру светог Саве Освећеног, и тамо се посветише монашком животу, ревносно се подвизавајући у посту, у молитвама и у свима врлинама. И Теофан би удостојен презвитерског чина због свог светог и врлинског живота.
У то време отпоче безбожно иконоборство, безбожно гоњење светих икона, које смути сву Цркву Божију, и многи хришћани беху гоњени и мучени због побожног поштовања светих икона. Тада ови премудри учитељи и заштитници Православља бише од стране Јерусалимског патријарха послани к цару Лаву Јерменину, као јагањци вуку, да му образложе и одбране иконопоштовање и изобличе његову непобожност. Стигавши у Цариград, они изађоше пред богопротивног цара, и неустрашиво га изобличише због његовог зловерја, називајући га христомрзитељем и богоборцем. Због тога ова света браћа философи много пострадаше, и то не само од овог цара, него и од других царева после њега: Михаила Балбе и Теофила.
Они претрпеше разноврсна мучења, ране и тамнице, глад и жеђ, гоњења и унакажавања лица, заточења и безброј других напасти. Више од двадесет година, и то почевши од године 871. па све до 842, они беху гоњени и мучени од стране иконобораца.
И у тим невољама свети Теодор се престави, а Теофан доживе до зацарења мира у Цркви. Јер Михаил, син византијског цара Теофила, примивши престо заједно са својом мајком Теодором, васпостави поштовање светих икона, унесе их у цркве Божије, и поврати из заточења све свете мужеве који су страдали за иконопоштовање, и свима указа велике почасти. Тада и свети Теофан би враћен из заточења, и од патријарха Методија, који уништи иконоборску јерес, рукоположен и постављен за митрополита Никејског.
Свети Теофан састави торжествени канон о поштовању светих икона, и остави за собом Цркви Христовој и многе друге каноне и корисне списе. Из овог земаљског живота он пређе ка Господу[10] и, после многомучних подвига, сада блаженствује у небеским дворима.
СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИЦА ЗИНАИДЕ и ФИЛОНИЛЕ
Свете мученице Зинаида и Филонила, рођене сестре, беху из Тарса Киликијског, сроднице светог апостола Павла.
Као девојке оставише своју мајку, одрекоше се своје имовине и целога света, и на изглед бављаху се лекарском вештином, a y самој ствари обављаху апостолски посао: проповедаху Христа Господа.
Дошавши у град Деметриаду, оне се тамо у околини повукоше у неку пештеру и провођаху живот у посту и молитви; исцељиваху сваку болест и сваки недуг, а чињаху и друга разна чудеса.
Тако сијајући врлинама, еванђелском мудрошћу и чудесима, оне многе незнабошце обратише у веру Христову.
Но неки нечестиви идолопоклоници нападоше их једном ноћу и камењем побише. Тако се ове блажене мученице преселише ка Господу.
ИЗВОР: svetosavlje.org
Житије светог апостола ФИЛИПА, једног од Седам Ђакона
Би постављен за епископа у Тралији. Обрати и тамо многе ка Христу, и сатвори велика чудеса. Сконча мирно у дубокој старости.
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА ФИЛИПА, једног од Седам Ђакона
Свети апостол Филип беше родом из Кесарије Палестинске.
Жењен био, и у браку родио четири кћери, све четири обдарене од Бога даром прорицања, и све четири заветоване девице Христа ради.
Када апостоли свети бираху ђаконе, тада и Филип би изабран, поред Стефана и осталих.
И служаше Филип с великом приљежношћу убогим и удовицама.
Када наста гоњење хришћана у Јерусалиму, апостол Филип склони се у Самарију, и тамо проповедаше Еванђеље и сведочаше га чудесима многим, изгоњењем демона, исцељивањем болесних и др. Видећи чудеса светог апостола крсти се и чувени Симон Волх.
Крсти свети Филип и евнуха царице Кандакије.
Потом га ангел Божји тренутно и невидљиво пренео у Азот, где учаше и проповедаше, и многе ка Христу обраћаше. Би постављен за епископа у Тралији.
Обрати и тамо многе ка Христу, и сатвори велика чудеса.
Сконча мирно у дубокој старости и пресели се у радост Господа свога.
ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ТЕОФАНА ПИСАНОГА, ИСПОВЕДНИКА, епископа Никејског и писца канона
Преподобни Теофан рођен од благочестивих родитеља који живљаху у Палестини, и бејаху веома гостољубиви.
Теофан имађаше и брата Теодора, који после свога страдања за свете иконе би назван Начертани.
Њихови родитељи, као љубитељи мудрости и учености, дадоше своје синове, Теофана и Теодора, те изучише сву унутрашњу и свету мудрост хришћанску, и сву спољашњу мудрост јелинску, и постадоше искусни мудраци, изврсни философи.
Схвативши таштину и непостојаност овога света, јер пролази обличје његово (1. Кор. 7, 31), браћа оставише све, отидоше у лавру светог Саве Освећеног, и тамо се посветише монашком животу, ревносно се подвизавајући у посту, у молитвама и у свима врлинама. И Теофан би удостојен презвитерског чина због свог светог и врлинског живота.
У то време отпоче безбожно иконоборство, безбожно гоњење светих икона, које смути сву Цркву Божију, и многи хришћани беху гоњени и мучени због побожног поштовања светих икона. Тада ови премудри учитељи и заштитници Православља бише од стране Јерусалимског патријарха послани к цару Лаву Јерменину, као јагањци вуку, да му образложе и одбране иконопоштовање и изобличе његову непобожност. Стигавши у Цариград, они изађоше пред богопротивног цара, и неустрашиво га изобличише због његовог зловерја, називајући га христомрзитељем и богоборцем. Због тога ова света браћа философи много пострадаше, и то не само од овог цара, него и од других царева после њега: Михаила Балбе и Теофила.
Они претрпеше разноврсна мучења, ране и тамнице, глад и жеђ, гоњења и унакажавања лица, заточења и безброј других напасти. Више од двадесет година, и то почевши од године 871. па све до 842, они беху гоњени и мучени од стране иконобораца.
И у тим невољама свети Теодор се престави, а Теофан доживе до зацарења мира у Цркви. Јер Михаил, син византијског цара Теофила, примивши престо заједно са својом мајком Теодором, васпостави поштовање светих икона, унесе их у цркве Божије, и поврати из заточења све свете мужеве који су страдали за иконопоштовање, и свима указа велике почасти. Тада и свети Теофан би враћен из заточења, и од патријарха Методија, који уништи иконоборску јерес, рукоположен и постављен за митрополита Никејског.
Свети Теофан састави торжествени канон о поштовању светих икона, и остави за собом Цркви Христовој и многе друге каноне и корисне списе. Из овог земаљског живота он пређе ка Господу[10] и, после многомучних подвига, сада блаженствује у небеским дворима.
СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИЦА ЗИНАИДЕ и ФИЛОНИЛЕ
Свете мученице Зинаида и Филонила, рођене сестре, беху из Тарса Киликијског, сроднице светог апостола Павла.
Као девојке оставише своју мајку, одрекоше се своје имовине и целога света, и на изглед бављаху се лекарском вештином, a y самој ствари обављаху апостолски посао: проповедаху Христа Господа.
Дошавши у град Деметриаду, оне се тамо у околини повукоше у неку пештеру и провођаху живот у посту и молитви; исцељиваху сваку болест и сваки недуг, а чињаху и друга разна чудеса.
Тако сијајући врлинама, еванђелском мудрошћу и чудесима, оне многе незнабошце обратише у веру Христову.
Но неки нечестиви идолопоклоници нападоше их једном ноћу и камењем побише. Тако се ове блажене мученице преселише ка Господу.
ИЗВОР: svetosavlje.org
