Књига пророка Исаије (41,4-14)

Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје нећу дати другоме ни хвале своје ликовима резанијем.

Подели чланак са другима

Свети пророк Исаија
Седмица пета поста – Глувна
Четвртак 5. седмице Великог поста

На 6. часу

Књига пророка Исаије (42,5-16)

5. Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и што она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

6. Ја Господ дозвах те у правди, и држаћу те за руку, и чуваћу те, и учинићу те да будеш завјет народу, видјело народима;

7. Да отвориш очи слијепцима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који сједе у тами.

8. Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје нећу дати другоме ни хвале своје ликовима резанијем.

9. Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, прије него настане казујем вам.

10. Пјевајте Господу пјесму нову, хвалу његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

11. Пустиња и градови њезини, села гдје станује Кидар, нека подигну глас, нека пјевају који живе по стијенама, нека кликују саврх гора.

12. Нека дају славу Господу, и хвалу његову нека јављају по острвима.

13. Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.

14. Мучах дуго, чињах се глух, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истријебити.

15. Опустићу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од ријека ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

16. И водићу слијепце путем којега нијесу знали; водићу их стазама којих нијесу знали; обратићу пред њима мрак у свијетлост и што је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

Извор: pravoslavno.rs

Књига пророка Исаије (41,4-14)

Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје нећу дати другоме ни хвале своје ликовима резанијем.

Свети пророк Исаија
Седмица пета поста – Глувна
Четвртак 5. седмице Великог поста

На 6. часу

Књига пророка Исаије (42,5-16)

5. Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и што она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

6. Ја Господ дозвах те у правди, и држаћу те за руку, и чуваћу те, и учинићу те да будеш завјет народу, видјело народима;

7. Да отвориш очи слијепцима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који сједе у тами.

8. Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје нећу дати другоме ни хвале своје ликовима резанијем.

9. Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, прије него настане казујем вам.

10. Пјевајте Господу пјесму нову, хвалу његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

11. Пустиња и градови њезини, села гдје станује Кидар, нека подигну глас, нека пјевају који живе по стијенама, нека кликују саврх гора.

12. Нека дају славу Господу, и хвалу његову нека јављају по острвима.

13. Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.

14. Мучах дуго, чињах се глух, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истријебити.

15. Опустићу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од ријека ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

16. И водићу слијепце путем којега нијесу знали; водићу их стазама којих нијесу знали; обратићу пред њима мрак у свијетлост и што је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

Извор: pravoslavno.rs

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *