Недеља месопусна (О Страшном суду)
Последња седмица пре почетка Ускршњег поста, у православљу се назива „Месопусном недељом“.
Подели чланак са другима
Последња седмица пре почетка Ускршњег поста, у православљу се назива „Месопусном недјељом“.
На литургији се чита из Матејевог јеванђеља (25, 31-46) о „последњем и страшном суду живима и мртвима“ при Христовом поновном доласку.
Одбачени ће тада бити предати „вечним мукама“.
Ово се односи изричито и на грешнике који током живота нису имали вере ни доброте према ближњима, ожедњеле нису напојили, гладне нахранили, странце примили, неодевене обукли, болесне посећивали, заточене обишли.
У ову недељу се завршава коришћење меса у исхрани, отуда се дан назива месопусним.
Током предстојеће седмице се у свим данима, у сриеду и петак такође, користи „бели мрс“, све од млека и јаја.
Наступајућа седмица се зато назива „сирном“.
Када дођеш Боже на Земљу са славом, и када све задрхти, и река огњена пред судиштем кад потече, књиге се отворе, и тајне сазнају:
Тада ме избави од огња неугасивог и удостој ме да станем са десне стране Тебе, Праведног Судије. (кондак)
Недеља о Страшном суду – месопусна (Κυριακή των Απόκρεω)
Трећа припремна недеља посвећена је причи о страшном суду. Наиме, пре свега у суботу месопусну посебно се сећамо свих упокојених хришћана. Како би лакше спознали тајну смрти, пред верне се износи један дан посвећен молитви за упокојене, подсећајући и нас на пролазност овоземаљског живота, али и важност молитвене бриге за упокојене. Ове Задушнице су једине које познаје древно богослужбено предање, док су сви остали задушни дани одређивани касније.
Ове суботе Црква се посебно моли за оне упокојене, који, по речима синаксара, прописане псалме и песме спомена не добише, то јест за оне који, услед неких изузетних околности у којима се упокојише, нису били удостојени одговарајућег хришћанског погреба.
Помињање упокојених одређено је за ову суботу зато што се следећег дана, на месопусну недељу, Црква сећа Страшног суда, на који ће изаћи сви људи, како живи тако и упокојени.
По хришћанској љубави, молећи се за своје избављење од осуде на том последњем суду Божијем, ми се молимо да Бог помилује и наше упокојене сроднике.
Еванђелска парабола о страшном суду и сва химнграфија у овај недељни дан казују нам о љубави и милосрђу Божијем према васцелој творевини, јер Господ жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Љубав представља суштину хришћанског етоса, а свако одсуство љубави одводи нас до греха и одпадања од Бога.
Трећа степеница наше припреме јесте делатна љубав према дугим људима, угледајући се на Господа који ће нам у дан суда судити по својој љубави.
ИЗВОР: svetosavlje.org
Недеља месопусна (О Страшном суду)
Последња седмица пре почетка Ускршњег поста, у православљу се назива „Месопусном недељом“.
Последња седмица пре почетка Ускршњег поста, у православљу се назива „Месопусном недјељом“.
На литургији се чита из Матејевог јеванђеља (25, 31-46) о „последњем и страшном суду живима и мртвима“ при Христовом поновном доласку.
Одбачени ће тада бити предати „вечним мукама“.
Ово се односи изричито и на грешнике који током живота нису имали вере ни доброте према ближњима, ожедњеле нису напојили, гладне нахранили, странце примили, неодевене обукли, болесне посећивали, заточене обишли.
У ову недељу се завршава коришћење меса у исхрани, отуда се дан назива месопусним.
Током предстојеће седмице се у свим данима, у сриеду и петак такође, користи „бели мрс“, све од млека и јаја.
Наступајућа седмица се зато назива „сирном“.
Када дођеш Боже на Земљу са славом, и када све задрхти, и река огњена пред судиштем кад потече, књиге се отворе, и тајне сазнају:
Тада ме избави од огња неугасивог и удостој ме да станем са десне стране Тебе, Праведног Судије. (кондак)
Недеља о Страшном суду – месопусна (Κυριακή των Απόκρεω)
Трећа припремна недеља посвећена је причи о страшном суду. Наиме, пре свега у суботу месопусну посебно се сећамо свих упокојених хришћана. Како би лакше спознали тајну смрти, пред верне се износи један дан посвећен молитви за упокојене, подсећајући и нас на пролазност овоземаљског живота, али и важност молитвене бриге за упокојене. Ове Задушнице су једине које познаје древно богослужбено предање, док су сви остали задушни дани одређивани касније.
Ове суботе Црква се посебно моли за оне упокојене, који, по речима синаксара, прописане псалме и песме спомена не добише, то јест за оне који, услед неких изузетних околности у којима се упокојише, нису били удостојени одговарајућег хришћанског погреба.
Помињање упокојених одређено је за ову суботу зато што се следећег дана, на месопусну недељу, Црква сећа Страшног суда, на који ће изаћи сви људи, како живи тако и упокојени.
По хришћанској љубави, молећи се за своје избављење од осуде на том последњем суду Божијем, ми се молимо да Бог помилује и наше упокојене сроднике.
Еванђелска парабола о страшном суду и сва химнграфија у овај недељни дан казују нам о љубави и милосрђу Божијем према васцелој творевини, јер Господ жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Љубав представља суштину хришћанског етоса, а свако одсуство љубави одводи нас до греха и одпадања од Бога.
Трећа степеница наше припреме јесте делатна љубав према дугим људима, угледајући се на Господа који ће нам у дан суда судити по својој љубави.
ИЗВОР: svetosavlje.org
