Обновљење храма Светог великомученика ГЕОРГИЈА – Ђурђиц
Овога дана празнује се пренос моштију Св. Георгија из Никомидије у град Лиду Палестинску, где пострада у време цара Диоклецијана.
Подели чланак са другима
Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц
Овога дана празнује се пренос моштију Светог Георгија из Никомидије у град Лиду Палестинску, где пострада у време цара Диоклецијана.
Страдање овога дивног светитеља и дан када га славимо је 6. мај.
Пред смрт своју умоли слугу свога, да му узме тело по смрти и пренесе у Палестину, одакле му и мајка родом беше, и где имаше велико имање, које раздаде сиромасима.
Слуга тако и учини.
У време цара Константина буде сазидан у Лиди красан храм Светог Георгија од стране побожних хришћана, па приликом освећења тога храма пренесу се у њ мошти светитељеве, и ту сахране. Безбројна чудеса догодила су се од чудотворних моштију Светог Георгија, великомученика Христова.
Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц
(глас 4): Јако плених свободитељ и нишчих зашчититељ немошствојушчих врач,
цареј поборниче, побједоношче, великомучениче Георгије,
моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Свештеномученик Акепсим епископ Наесонски и други с њим
Осамдесетогодишњи старац Акепсим, испуњен сваком врлином хришћанском, сеђаше једнога дана у дому своме са гостима својим.
У том дете неко испуњено благодаћу Духа Божјег притрча старом епископу, целива га у главу и рече: „благо овој глави, јер ће за Христа примити мучење!”
Ово пророчанство ускоро се обистини.
Цар Саворије подиже љуто гоњење хришћана по свој Персији, те и св. Акепсим би ухваћен и изведен пред некога кнеза жречевског.
Ухваћеном и везаном епископу приступи неко од његових домаћих и упита, шта заповеда у погледу дома.
Светитељ му одговори: „то више није дом мој, ја бесповратно одлазим у дом вишњи.”
После великих истјазања буде бачен у тамницу, где сутрадан буду доведени и Јосиф, презвитер и старац од 70 год, и Аитал ђакон.
После трогодишњег тамновања и многих мука Акепсиму одсекоше главу, а Јосифа и Аитала укопаше до бедара у земљу, и наредише бездушници хришћанима, да их ударају камењем.
Тела Јосифова Промислом Божјим нестаде те ноћи, а над телом Аиталовим израсте дрво „марсина”, које исцељиваше сваку болест и сваку муку на људима.
И тако трајаше 5 година, па онда злобни и завидљиви незнабошци посекоше то дрво.
Пострадаше ови Христови војници у IV веку, у Персији, а за време незнабожног цара Саворија.
Преподобни Илија Египатски
Подвизавао се близу Антипоа, главног града Тиваиде. 70 година проживео у суровим и неприступним стенама пустињским.
Хранио се само хлебом и урмом, а у младости постио по читаве недеље.
Исцељивао све муке и недуге на људима.
Сав је дрхтао од старости.
Упокојио се у 110 години живота и преселио у радост Господа својега.
„Чувајте ум ваш од рђавих мишљења о ближњим знајући да њих убацују демони с циљем, да би удаљили ум од виђења својих грехова и од устремљења ка Богу”.
Извор: pravoslavno.rs
Обновљење храма Светог великомученика ГЕОРГИЈА – Ђурђиц
Овога дана празнује се пренос моштију Св. Георгија из Никомидије у град Лиду Палестинску, где пострада у време цара Диоклецијана.
Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц
Овога дана празнује се пренос моштију Светог Георгија из Никомидије у град Лиду Палестинску, где пострада у време цара Диоклецијана.
Страдање овога дивног светитеља и дан када га славимо је 6. мај.
Пред смрт своју умоли слугу свога, да му узме тело по смрти и пренесе у Палестину, одакле му и мајка родом беше, и где имаше велико имање, које раздаде сиромасима.
Слуга тако и учини.
У време цара Константина буде сазидан у Лиди красан храм Светог Георгија од стране побожних хришћана, па приликом освећења тога храма пренесу се у њ мошти светитељеве, и ту сахране. Безбројна чудеса догодила су се од чудотворних моштију Светог Георгија, великомученика Христова.
Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц
(глас 4): Јако плених свободитељ и нишчих зашчититељ немошствојушчих врач,
цареј поборниче, побједоношче, великомучениче Георгије,
моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Свештеномученик Акепсим епископ Наесонски и други с њим
Осамдесетогодишњи старац Акепсим, испуњен сваком врлином хришћанском, сеђаше једнога дана у дому своме са гостима својим.
У том дете неко испуњено благодаћу Духа Божјег притрча старом епископу, целива га у главу и рече: „благо овој глави, јер ће за Христа примити мучење!”
Ово пророчанство ускоро се обистини.
Цар Саворије подиже љуто гоњење хришћана по свој Персији, те и св. Акепсим би ухваћен и изведен пред некога кнеза жречевског.
Ухваћеном и везаном епископу приступи неко од његових домаћих и упита, шта заповеда у погледу дома.
Светитељ му одговори: „то више није дом мој, ја бесповратно одлазим у дом вишњи.”
После великих истјазања буде бачен у тамницу, где сутрадан буду доведени и Јосиф, презвитер и старац од 70 год, и Аитал ђакон.
После трогодишњег тамновања и многих мука Акепсиму одсекоше главу, а Јосифа и Аитала укопаше до бедара у земљу, и наредише бездушници хришћанима, да их ударају камењем.
Тела Јосифова Промислом Божјим нестаде те ноћи, а над телом Аиталовим израсте дрво „марсина”, које исцељиваше сваку болест и сваку муку на људима.
И тако трајаше 5 година, па онда злобни и завидљиви незнабошци посекоше то дрво.
Пострадаше ови Христови војници у IV веку, у Персији, а за време незнабожног цара Саворија.
Преподобни Илија Египатски
Подвизавао се близу Антипоа, главног града Тиваиде. 70 година проживео у суровим и неприступним стенама пустињским.
Хранио се само хлебом и урмом, а у младости постио по читаве недеље.
Исцељивао све муке и недуге на људима.
Сав је дрхтао од старости.
Упокојио се у 110 години живота и преселио у радост Господа својега.
„Чувајте ум ваш од рђавих мишљења о ближњим знајући да њих убацују демони с циљем, да би удаљили ум од виђења својих грехова и од устремљења ка Богу”.
Извор: pravoslavno.rs
