Покров Пресвете БОГОРОДИЦЕ

Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским.

Подели чланак са другима

Покров Пресвете Богородице

Одувек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога,
која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима.

Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима.

Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским.
1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду.

Народа је била пуна црква.
У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем.

У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ.
Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.
 
Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га:
„видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?“ 
Одговори Епифаније: 
„видим, оче, и ужасавам се!“ 
Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.

Извор: СПЦ

Покров Пресвете БОГОРОДИЦЕ

Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским.

Покров Пресвете Богородице

Одувек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога,
која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима.

Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима.

Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским.
1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду.

Народа је била пуна црква.
У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем.

У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ.
Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.
 
Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га:
„видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?“ 
Одговори Епифаније: 
„видим, оче, и ужасавам се!“ 

Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.

Извор: СПЦ

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *