Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 334 (13,7-16)

Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову.

Подели чланак са другима

Посланица Светог Апостола Павла
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 334 (13,7-16)

7. Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову.

8. Исус Христос је исти јуче и данас и у векове.

9. Не дајте се завести различитим и туђим учењима, јер је добро утврђивати срце благодаћу а не јелима, од којих не имаше користи они који су у њима уживали.

10. Ми имамо жртвеник од кога немају права да једу они који служе скинији.

11. Јер телеса оних животиња, чију крв за грехе уноси првосвештеник у светињу, спаљују се ван станишта.

12. Зато и Исус, да би осветио народ крвљу својом, пострада изван града.

13. Дакле, изађимо к Њему изван станишта, поругу његову носећи.

14. Јер овде немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи.

15. Кроз Њега, дакле, непрестано да приносимо Богу жртву хвале, то јест, плод усана које исповедају Име његово.

16. А доброчинство и заједништво не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу.

Извор: pravoslavno.rs

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 334 (13,7-16)

Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову.

Посланица Светог Апостола Павла
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 334 (13,7-16)

7. Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову.

8. Исус Христос је исти јуче и данас и у векове.

9. Не дајте се завести различитим и туђим учењима, јер је добро утврђивати срце благодаћу а не јелима, од којих не имаше користи они који су у њима уживали.

10. Ми имамо жртвеник од кога немају права да једу они који служе скинији.

11. Јер телеса оних животиња, чију крв за грехе уноси првосвештеник у светињу, спаљују се ван станишта.

12. Зато и Исус, да би осветио народ крвљу својом, пострада изван града.

13. Дакле, изађимо к Њему изван станишта, поругу његову носећи.

14. Јер овде немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи.

15. Кроз Њега, дакле, непрестано да приносимо Богу жртву хвале, то јест, плод усана које исповедају Име његово.

16. А доброчинство и заједништво не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу.

Извор: pravoslavno.rs

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *