Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 72 (3,11-20)

Јер ово је порука, коју чусте од почетка, да љубимо једни друге. Не као што Каин беше од нечастивога и закла брата свог.

Подели чланак са другима

Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов
Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 72 (3,11-20)

11. Јер ово је порука, коју чусте од почетка, да љубимо једни друге.

12. Не као што Каин беше од нечастивога и закла брата свог. А због чега га закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна.

13. Не чудите се, браћо моја, ако вас свет мрзи.

14. Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.

15. Сваки који мрзи брата свог јесте човекоубица; а знате да ниједан човекоубица нема вечни живот који остаје у њему.

16. По томе смо познали љубав што Он за нас живот свој положи; и ми смо дужни полагати живот за браћу.

17. А који има богатства овога света, и види брата својега у невољи, и затвори срце своје од њега, како онда љубав Божија борави у њему?

18. Дечице моја, не љубимо речју ни језиком, него делом и истином.

19. И по томе знамо да смо од истине, и успокојићемо пред њим срца своја:

20. јер ако нас осуђује срце, Бог је већи од срца нашег и зна све.

Извор: pravoslavno.rs

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 72 (3,11-20)

Јер ово је порука, коју чусте од почетка, да љубимо једни друге. Не као што Каин беше од нечастивога и закла брата свог.

Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов
Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 72 (3,11-20)

11. Јер ово је порука, коју чусте од почетка, да љубимо једни друге.

12. Не као што Каин беше од нечастивога и закла брата свог. А због чега га закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна.

13. Не чудите се, браћо моја, ако вас свет мрзи.

14. Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.

15. Сваки који мрзи брата свог јесте човекоубица; а знате да ниједан човекоубица нема вечни живот који остаје у њему.

16. По томе смо познали љубав што Он за нас живот свој положи; и ми смо дужни полагати живот за браћу.

17. А који има богатства овога света, и види брата својега у невољи, и затвори срце своје од њега, како онда љубав Божија борави у њему?

18. Дечице моја, не љубимо речју ни језиком, него делом и истином.

19. И по томе знамо да смо од истине, и успокојићемо пред њим срца своја:

20. јер ако нас осуђује срце, Бог је већи од срца нашег и зна све.

Извор: pravoslavno.rs

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *