Преподобни МАКСИМ Исповедник - Да ли је душа бестелесна?
Душа која се налази у телу не ствара гомилу, него га оживљава. Није, дакле, душа тело, него је бестелесна.
Подели чланак са другима
Треба, дакле, видети како се она налази у телу?
Ако је додата телу као што камичак стоји уз камичак, онда је и душа тело.
Онда се не може говорити да је читаво тело прожето душом, јер је (у том случају) душа додата само једном његовом делу.
А ако се она помешала и стопила са њим, онда за душу треба рећи да је сложена из много делова, а не да је проста, што се одбацује самим појмом душе.
Јер оно што је састављено из више делова може бити и дељиво.
Оно што може бити дељиво, то је и растављиво.
Оно што може бити растављено, то се састоји из делова.
Оно што се састоји из делова, то има три димензије.
Оно што има три димензије, то је тело.
Кад се тело дода телу, то ствара гомилу.
А душа која се налази у телу не ствара гомилу, него га оживљава.
Није, дакле, душа тело, него је бестелесна.
Још: ако је душа тело, да ли се она покреће изнутра или споља?
Нити се покреће споља, зато што се не гура и не вуче као бездушни предмети; нити се покреће изнутра, као што се покрећу бића са душом, јер би било неумесно говорити „о души душе“.
Она, свакако, није тело: дакле, бестелесна је.
И опет: ако је душа тело, има ли (она) чулна својства и храни ли се?
Не, она се не храни.
И ако се храни, не храни се телесно, као (што се храни) тело, него бестелесно, јер се храни речју и мишљу.
Стога, она нема чулна својства, јер (очима) се не може видети ни праведност, ни храброст, нити ишта од таквих појава, јер су оне својства душе.
Она, заиста, није тело.
Дакле, она је бестелесна.
ИЗВОР: svetosavlje.org
Преподобни МАКСИМ Исповедник - Да ли је душа бестелесна?
Душа која се налази у телу не ствара гомилу, него га оживљава. Није, дакле, душа тело, него је бестелесна.
Треба, дакле, видети како се она налази у телу?
Ако је додата телу као што камичак стоји уз камичак, онда је и душа тело.
Онда се не може говорити да је читаво тело прожето душом, јер је (у том случају) душа додата само једном његовом делу.
А ако се она помешала и стопила са њим, онда за душу треба рећи да је сложена из много делова, а не да је проста, што се одбацује самим појмом душе.
Јер оно што је састављено из више делова може бити и дељиво.
Оно што може бити дељиво, то је и растављиво.
Оно што може бити растављено, то се састоји из делова.
Оно што се састоји из делова, то има три димензије.
Оно што има три димензије, то је тело.
Кад се тело дода телу, то ствара гомилу.
А душа која се налази у телу не ствара гомилу, него га оживљава.
Није, дакле, душа тело, него је бестелесна.
Још: ако је душа тело, да ли се она покреће изнутра или споља?
Нити се покреће споља, зато што се не гура и не вуче као бездушни предмети; нити се покреће изнутра, као што се покрећу бића са душом, јер би било неумесно говорити „о души душе“.
Она, свакако, није тело: дакле, бестелесна је.
И опет: ако је душа тело, има ли (она) чулна својства и храни ли се?
Не, она се не храни.
И ако се храни, не храни се телесно, као (што се храни) тело, него бестелесно, јер се храни речју и мишљу.
Стога, она нема чулна својства, јер (очима) се не може видети ни праведност, ни храброст, нити ишта од таквих појава, јер су оне својства душе.
Она, заиста, није тело.
Дакле, она је бестелесна.
ИЗВОР: svetosavlje.org
