Рождество(Рођење) Пресвете Богородице – Мала Госпојина

Српска Пеавославна Црква данас празнује Рождество (рођење) Пресвете Богородице у народу познат као Мала Госпојина.

Подели чланак са другима

Рождество Пресвете Богородице - Мала Госпојина

Рождество Пресвете Богородице – Мала Госпојина

Света Дjева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане.
Отац јој беше из племена Давидова, а мати од рода Аронова.

И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се изње родити, као Цара и Првосвештеника.
Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце.

И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом.
И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака.

И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове.
Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном.

Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука!

Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога,
трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађегаплода, слава рода људског,
похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.

Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет,
да ускоро чује благовест Светог архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег,
Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.

ИЗВОР: СПЦ

Рождество(Рођење) Пресвете Богородице – Мала Госпојина

Српска Пеавославна Црква данас празнује Рождество (рођење) Пресвете Богородице у народу познат као Мала Госпојина.

Рождество Пресвете Богородице - Мала Госпојина

Рождество Пресвете Богородице – Мала Госпојина

Света Дjева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане.
Отац јој беше из племена Давидова, а мати од рода Аронова.

И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се изње родити, као Цара и Првосвештеника.
Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце.

И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом.
И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака.

И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове.
Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном.

Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука!

Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога,
трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађегаплода, слава рода људског,
похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.

Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет,
да ускоро чује благовест Светог архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег,
Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.

ИЗВОР: СПЦ

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *