Светих седам мученика у Ефесу
Светих седам мученика у Ефесу, беху синови најугледнијих старешина Ефеских, и њихова имена беху: Максимилијан Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин.
Подели чланак са другима
Светих седам мученика у Ефесу
Велико гоњење хришћана беше за време цара Декија.
Сам цар дође у Ефес, и ту приреди хучно и бучно празновање у част мртвих идола али и грозан покољ хришћана.
Седам младића, војника, уздржаше се од скверног жртвоприношења, и усрдно се мољаху Богу јединоме да спасе род хришћански.
Они беху синови најугледнијих старешина Ефеских, и њихова имена беху:
Максимилијан Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин.
Када и они беху оптужени код цара, они се склонише на једно брдо иза Ефеса, зв. Охлон, и ту се скрише у некој пећини.
Кад то цар сазна, нареди, да се пећина зазида.
Бог пак по далекосежном промислу Своме пусти на младиће један чудноват и дуготрајан сан. Царски дворјани, Теодор и Руфин, потајни хришћани, дадоше узидати и један ковчежић од бакра са оловним плочама, на којима беху исписана имена ових младића и њихова мученичка смрт у време цара Декија.
Прошло је од тада преко 200 година.
У време цара Теодосија Млађег (408 – 450) наста велики спор око васкрсења мртвих.
Јер беху неки што посумњаше у васкрсење.
И цар Теодосије беше у великој жалости због тога спора међу верним; и мољаше се Богу цар, да би Бог неким начином објавио истину људима.
У то време буре у цркви чобани неког Адолија, који поседоваше брдо Охлон, почеше правити торове за овце, и узимаху камен по камен од оне пећине.
Тада се отроци пробудише одсна, млади и здрави какви су и заспали. И то се чудо разгласи на све стране, те и сам Теодосије дође са великом свитом и с умилењем разговараше с младићима. После недељу дана они поново заснуше сном мртвим, да чекају опште васкрсење.
Цар хтеде да положи тела њихова у златне ковчеге, али му се они на сну јавише и рекоше му, да их остави на земљи како су били и полегали.
Свештеномученик Козма равноапостолни
Родом од Етолије, из села Мегадендрон (Велико Дрво).
Као младић отишао у Св. Гору, где у Филотејском манастиру буде пострижен за инока.
Но гоњен свагдашњом жељом да проповеда Јеванђеље народу он оде у Цариград, где испроси за то благослов од патријарха Серафима II.
И обиђе све придунавске крајеве проповедајући Јеванђеље, но највише се задржа у Албанији, где и пострада од неког Курт паше, кога Јевреји раздражише против Козме. Козма буде удављен од Турака, па онда бачен у реку 1779 год.
Чудотворне мошти почивају му у селу Колкоидас у храму Св. Богородице недалеко од града Фиери.
Пострадао за Господа свога у 65 год. живота.
ИЗВОР: pravoslavno.rs
Светих седам мученика у Ефесу
Светих седам мученика у Ефесу, беху синови најугледнијих старешина Ефеских, и њихова имена беху: Максимилијан Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин. .
Светих седам мученика у Ефесу
Велико гоњење хришћана беше за време цара Декија.
Сам цар дође у Ефес, и ту приреди хучно и бучно празновање у част мртвих идола али и грозан покољ хришћана.
Седам младића, војника, уздржаше се од скверног жртвоприношења, и усрдно се мољаху Богу јединоме да спасе род хришћански.
Они беху синови најугледнијих старешина Ефеских, и њихова имена беху:
Максимилијан Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин.
Када и они беху оптужени код цара, они се склонише на једно брдо иза Ефеса, зв. Охлон, и ту се скрише у некој пећини.
Кад то цар сазна, нареди, да се пећина зазида.
Бог пак по далекосежном промислу Своме пусти на младиће један чудноват и дуготрајан сан. Царски дворјани, Теодор и Руфин, потајни хришћани, дадоше узидати и један ковчежић од бакра са оловним плочама, на којима беху исписана имена ових младића и њихова мученичка смрт у време цара Декија.
Прошло је од тада преко 200 година.
У време цара Теодосија Млађег (408 – 450) наста велики спор око васкрсења мртвих.
Јер беху неки што посумњаше у васкрсење.
И цар Теодосије беше у великој жалости због тога спора међу верним; и мољаше се Богу цар, да би Бог неким начином објавио истину људима.
У то време буре у цркви чобани неког Адолија, који поседоваше брдо Охлон, почеше правити торове за овце, и узимаху камен по камен од оне пећине.
Тада се отроци пробудише одсна, млади и здрави какви су и заспали. И то се чудо разгласи на све стране, те и сам Теодосије дође са великом свитом и с умилењем разговараше с младићима. После недељу дана они поново заснуше сном мртвим, да чекају опште васкрсење.
Цар хтеде да положи тела њихова у златне ковчеге, али му се они на сну јавише и рекоше му, да их остави на земљи како су били и полегали.
Свештеномученик Козма равноапостолни
Родом од Етолије, из села Мегадендрон (Велико Дрво).
Као младић отишао у Св. Гору, где у Филотејском манастиру буде пострижен за инока.
Но гоњен свагдашњом жељом да проповеда Јеванђеље народу он оде у Цариград, где испроси за то благослов од патријарха Серафима II.
И обиђе све придунавске крајеве проповедајући Јеванђеље, но највише се задржа у Албанији, где и пострада од неког Курт паше, кога Јевреји раздражише против Козме. Козма буде удављен од Турака, па онда бачен у реку 1779 год.
Чудотворне мошти почивају му у селу Колкоидас у храму Св. Богородице недалеко од града Фиери.
Пострадао за Господа свога у 65 год. живота.
ИЗВОР: pravoslavno.rs
