Светих седам свештеномученика херсонских
Светих седам свештеномученика Херсонских: Василије, Јефрем, Евгеније, Елпидије, Агатодор, Етерије и Капитон.
Подели чланак са другима
Светих седам свештеномученика Херсонских
Светих седам свештеномученика Херсонских: Василије, Јефрем, Евгеније, Елпидије, Агатодор, Етерије и Капитон.
Сви ови беху епископи у Херсону у разна времена, и сви пострадаше (једини Етерије умре мирно) од неверника, било од Јевреја, или Грка, или Скита.
Сви су они одлазили у те дивље стране као мисионари, шиљани од патријарха јерусалимског, да проносе светлост јеванђелску. Сви намучени беху и пострадаше ради Господа свога. Василије васкрсе сина некога кнеза у Херсону, што огорчи Јевреје, те га оптужише. Би везан за ноге и вучен улицама градским док душу не испусти.
Јефрем би мачем посечен. Евгеније, Елпидије и Агатодор беху бијени штаповима и камењем докле душе своје Богу не предаше.
Етерије поживе у време Константина Великог, те у слободи и миру управљаше црквом, сагради велики храм у Херсону, и сконча мирно.
Када последњи од њих, Капитон, би послан за епископа, потражише дивљи Скити од њега знак, па да верују.
И предложише му сами да уђе у огњену пећ, па ако не изгори, они ће сви поверовати у Христа.
Са топлом молитвом и надом на Бога Капитон метну омофор архијерејски на себе и прекрстивши се уђе у зажарену пећ држећи и срце и мисли своје уздигнуте к Богу.
И постоја у пламену око једнога часа, и без икакве повреде, ни на телу, ни на оделу, изађе здрав.
Тада сви повикаше: један је Бог, Бог хришћански, велики и силни, који сачува служитеља свога у пећи огњеној!
И крсти се цео град и сва околина.
О овоме чуду причало се много на Никејском сабору.
И сви прославише Бога и похвалише чврсту веру светог Капитона. А Капитону се деси да га на путу ухватише на реци Дњепру незнабожачки Скити и у реку утопише.
Сви пострадаше почетком IV века.
Светих седам свештеномученика Херсонских
(глас 4): Боже отаца наших, чини увек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.
Преподобни Емилијан
Родио се у Риму и починио многе теже грехове у младости својој.
Но кад се отрезни од грешења и дође к себи, трепеташе од саме помисли на Суд Божији.
Ступи у неки манастир, те постом, бдењем, и послушањем укроти и исуши тело своје.
У сваком добром подвигу би узор пример свој братији.
Често ноћу исхођаше из манастира и иђаше у једну оближњу пећину на молитву.
Не знајући куд он то иде, игуман тог манастира тајом крете за њим једне ноћи.
И виде игуман Емилијана како са страхом и плачем стоји на молитви.
Наједанпут небеска светлост, силније од сунца, обасја целу ону гору, а нарочито пећину ону и Емилијана.
И чу се глас с неба: Емилијане, опраштају ти се греси твоји!
Ужасну се игуман и побеже у манастир.
Сутрадан он објави о свему виђеноме и слушаном прошле ноћи.
И би Емилијан у великом поштовању код братије, и поживе дуго, и упокојио се у Господу.
Извор: pravoslavno.rs
Светих седам свештеномученика херсонских
Светих седам свештеномученика Херсонских: Василије, Јефрем, Евгеније, Елпидије, Агатодор, Етерије и Капитон.
Светих седам свештеномученика Херсонских
Светих седам свештеномученика Херсонских: Василије, Јефрем, Евгеније, Елпидије, Агатодор, Етерије и Капитон.
Сви ови беху епископи у Херсону у разна времена, и сви пострадаше (једини Етерије умре мирно) од неверника, било од Јевреја, или Грка, или Скита.
Сви су они одлазили у те дивље стране као мисионари, шиљани од патријарха јерусалимског, да проносе светлост јеванђелску. Сви намучени беху и пострадаше ради Господа свога. Василије васкрсе сина некога кнеза у Херсону, што огорчи Јевреје, те га оптужише. Би везан за ноге и вучен улицама градским док душу не испусти.
Јефрем би мачем посечен. Евгеније, Елпидије и Агатодор беху бијени штаповима и камењем докле душе своје Богу не предаше.
Етерије поживе у време Константина Великог, те у слободи и миру управљаше црквом, сагради велики храм у Херсону, и сконча мирно.
Када последњи од њих, Капитон, би послан за епископа, потражише дивљи Скити од њега знак, па да верују.
И предложише му сами да уђе у огњену пећ, па ако не изгори, они ће сви поверовати у Христа.
Са топлом молитвом и надом на Бога Капитон метну омофор архијерејски на себе и прекрстивши се уђе у зажарену пећ држећи и срце и мисли своје уздигнуте к Богу.
И постоја у пламену око једнога часа, и без икакве повреде, ни на телу, ни на оделу, изађе здрав.
Тада сви повикаше: један је Бог, Бог хришћански, велики и силни, који сачува служитеља свога у пећи огњеној!
И крсти се цео град и сва околина.
О овоме чуду причало се много на Никејском сабору.
И сви прославише Бога и похвалише чврсту веру светог Капитона. А Капитону се деси да га на путу ухватише на реци Дњепру незнабожачки Скити и у реку утопише.
Сви пострадаше почетком IV века.
Светих седам свештеномученика Херсонских
(глас 4): Боже отаца наших, чини увек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.
Преподобни Емилијан
Родио се у Риму и починио многе теже грехове у младости својој.
Но кад се отрезни од грешења и дође к себи, трепеташе од саме помисли на Суд Божији.
Ступи у неки манастир, те постом, бдењем, и послушањем укроти и исуши тело своје.
У сваком добром подвигу би узор пример свој братији.
Често ноћу исхођаше из манастира и иђаше у једну оближњу пећину на молитву.
Не знајући куд он то иде, игуман тог манастира тајом крете за њим једне ноћи.
И виде игуман Емилијана како са страхом и плачем стоји на молитви.
Наједанпут небеска светлост, силније од сунца, обасја целу ону гору, а нарочито пећину ону и Емилијана.
И чу се глас с неба: Емилијане, опраштају ти се греси твоји!
Ужасну се игуман и побеже у манастир.
Сутрадан он објави о свему виђеноме и слушаном прошле ноћи.
И би Емилијан у великом поштовању код братије, и поживе дуго, и упокојио се у Господу.
Извор: pravoslavno.rs
