Свети апостол и јеванђелист ЈОВАН Богослов
Позван Господом Исусом Јован одмах остави оца и мреже рибарске, и пође са својим братом Јаковом за Христом.
Подели чланак са другима
Свети Јован Богослов, апостол и јеванђелист
Син рибара Заведеја и Саломије, кћери Јосифа, обручника свете Богородице.
Позван Господом Исусом Јован одмах остави свога оца и мреже рибарске, и пође са својим братом Јаковом за Христом.
И од тада се више није одвајао од Господа свога до краја.
Са Петром и Јаковом присуствовао је васкрсењу кћери Јаирове и Преображењу Господа.
На Тајној Вечери ставио је био главу на прси Исусове.
Када су сви други били оставили распетога Господа, Јован је са светом Богомајком остао под Крстом.
По наређењу Господа он је после био као син светој Деви Марији и брижно је служио и чувао до успенија њеног.
По успенију Пресвете Богородице отишао је Јован са учеником својим Прохором на проповед Јеванђеља у Малу Азију.
Највише се бавио и радио у Ефесу.
Својом надахнутом проповеђу и чудотворством он обрати многе у Хришћанство и пољуља незнабоштво из темеља.
Незнабошци, озлојеђени, везаше га и послаше у Рим цару Дометијану.
Пред царем беше мучен и бијен; но како не нашкоди ни најљући отров, који му дадоше да испије, нити кључало масло, у које га вргоше, цар се уплаши, и сматрајући га бесмртним, посла га у изгнанство на острво Патмос.
На том острву свети Јован преведе многе у Хришћанство речима и чудесима, и утврди добро цркву Божју.
Ту написа Јеванђеље своје и Откровење.
У време цара Нерве, који даде слободу свима сужњима, Јован се упути поново у Ефес, где проживе неко време утврђујући ту своје раније започето дело.
Беше му преко сто година када се представи Господу.
Када му ученици после отворише гроб, не нађоше тела његовог, али сваке године 8. маја исходио је из његовог гроба неки ситан прах, мирисан и лековит.
После дугог, многотрудног и многоплодног живота на земљи пресели се овај љубљени ученик Христов и стуб Цркве у радост Господа свога, у мирну и бесмртну радост.
Тропар
Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов
(глас 2): Апостоле Христу Богу возљубљене, ускори избавити људи безотвјетни,
пријемљет тја припадајушча, иже падша на перси пријемиј;
јегоже моли Богослове, и належашчују моглу језиков разгнати, просја нам мира и велија милости.
Преподобни Арсеније Велики
Овај славни светитељ родом би од једне патрицијске фамилије у Риму, и добро школован, како у светским наукама и философији тако и у духовној мудрости.
Оставивши сву сујету светску, он се предаде цркви на службу, и би ђаконом велике цркве у Риму.
Неожењен, повучен, ћутљив, молитвен, Арсеније мишљаше тако проживети цео живот свој. Но Промисао Божја управи његов животни пут друкчије.
Цар Теодосије га узе за васпитача и учитеља својих синова: Аркадија и Хонорија, и постави га за сенатора окруживши га великим богатством, и почастима, и раскоши.
Но све ово више притискиваше срце Арсенијево, него што га задовољаваше.
Деси се једанпут, да Аркадије учини неку кривицу, и Арсеније га зато казни. Увређени Аркадије смишљаше тешку освету своме учитељу, за коју кад сазна Арсеније, преобуче се у одело просјачко, оде на обалу морску, седе у лађу и отплови у Мисир.
Када стиже у славни Скит, постаде ученик славнога Јована Колова, и предаде се подвигу.
Сматраше себе мртвим; и кад му неко јави, да му је један богати сродник умро и њему завештао све имање, он одговори:
„Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?“
Повучен у једну пустињску келију као у гробницу, он је поваздан плео котарице од палминог лишћа, а ноћу се Богу молио.
Избегавао је људе и сваки разговор с људима.
Само празничним данима излазио је из келије и долазио у цркву на причешће.
Да се не би олењио, он је себи често постављао питање:
„Арсеније, зашто си дошао у пустињу?
Провео је педесет пет година као пустиножитељ, и за све то време био је углед монасима, и слава монаштва уопште.
Свега је поживео сто година, и скончао је мирно после дуговременог труда и добровољно наложеног на себе мучеништва 448. године.
Пресели се у царство Христа Господа, кога љубљаше свим срцем својим и свом душом својом.
Света Емилија
Мати светог Василија Великог. У младости желела остати доживотном девојком, но буде принуђена у брак.
Родила деветоро деце, и тако их надахнула духом Христовим, да су петоро од њих постали светитељи хришћански, и то: Василије Велики, Григорије, епископ ниски, Петар, епископ севастијски, Макрина и Теозвија.
У старости устројила манастир где је живела са својом ћерком Макрином, и где се упокојила у Господу 21/8. маја 375. године.
Преподобни Арсеније Трудољубиви
Храну је узимао само једном дневно, по заласку сунца. Подвизавао се и упокојио у XIV веку.
Извор: spc.rs / pravoslavno.rs
Свети апостол и јеванђелист ЈОВАН Богослов
Позван Господом Исусом Јован одмах остави оца и мреже рибарске, и пође са својим братом Јаковом за Христом.
Свети Јован Богослов, апостол и јеванђелист
Син рибара Заведеја и Саломије, кћери Јосифа, обручника свете Богородице.
Позван Господом Исусом Јован одмах остави свога оца и мреже рибарске, и пође са својим братом Јаковом за Христом.
И од тада се више није одвајао од Господа свога до краја.
Са Петром и Јаковом присуствовао је васкрсењу кћери Јаирове и Преображењу Господа.
На Тајној Вечери ставио је био главу на прси Исусове.
Када су сви други били оставили распетога Господа, Јован је са светом Богомајком остао под Крстом.
По наређењу Господа он је после био као син светој Деви Марији и брижно је служио и чувао до успенија њеног.
По успенију Пресвете Богородице отишао је Јован са учеником својим Прохором на проповед Јеванђеља у Малу Азију.
Највише се бавио и радио у Ефесу.
Својом надахнутом проповеђу и чудотворством он обрати многе у Хришћанство и пољуља незнабоштво из темеља.
Незнабошци, озлојеђени, везаше га и послаше у Рим цару Дометијану.
Пред царем беше мучен и бијен; но како не нашкоди ни најљући отров, који му дадоше да испије, нити кључало масло, у које га вргоше, цар се уплаши, и сматрајући га бесмртним, посла га у изгнанство на острво Патмос.
На том острву свети Јован преведе многе у Хришћанство речима и чудесима, и утврди добро цркву Божју.
Ту написа Јеванђеље своје и Откровење.
У време цара Нерве, који даде слободу свима сужњима, Јован се упути поново у Ефес, где проживе неко време утврђујући ту своје раније започето дело.
Беше му преко сто година када се представи Господу.
Када му ученици после отворише гроб, не нађоше тела његовог, али сваке године 8. маја исходио је из његовог гроба неки ситан прах, мирисан и лековит.
После дугог, многотрудног и многоплодног живота на земљи пресели се овај љубљени ученик Христов и стуб Цркве у радост Господа свога, у мирну и бесмртну радост.
Тропар
Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов
(глас 2): Апостоле Христу Богу возљубљене, ускори избавити људи безотвјетни,
пријемљет тја припадајушча, иже падша на перси пријемиј;
јегоже моли Богослове, и належашчују моглу језиков разгнати, просја нам мира и велија милости.
Преподобни Арсеније Велики
Овај славни светитељ родом би од једне патрицијске фамилије у Риму, и добро школован, како у светским наукама и философији тако и у духовној мудрости.
Оставивши сву сујету светску, он се предаде цркви на службу, и би ђаконом велике цркве у Риму.
Неожењен, повучен, ћутљив, молитвен, Арсеније мишљаше тако проживети цео живот свој. Но Промисао Божја управи његов животни пут друкчије.
Цар Теодосије га узе за васпитача и учитеља својих синова: Аркадија и Хонорија, и постави га за сенатора окруживши га великим богатством, и почастима, и раскоши.
Но све ово више притискиваше срце Арсенијево, него што га задовољаваше.
Деси се једанпут, да Аркадије учини неку кривицу, и Арсеније га зато казни. Увређени Аркадије смишљаше тешку освету своме учитељу, за коју кад сазна Арсеније, преобуче се у одело просјачко, оде на обалу морску, седе у лађу и отплови у Мисир.
Када стиже у славни Скит, постаде ученик славнога Јована Колова, и предаде се подвигу.
Сматраше себе мртвим; и кад му неко јави, да му је један богати сродник умро и њему завештао све имање, он одговори:
„Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?“
Повучен у једну пустињску келију као у гробницу, он је поваздан плео котарице од палминог лишћа, а ноћу се Богу молио.
Избегавао је људе и сваки разговор с људима.
Само празничним данима излазио је из келије и долазио у цркву на причешће.
Да се не би олењио, он је себи често постављао питање:
„Арсеније, зашто си дошао у пустињу?
Провео је педесет пет година као пустиножитељ, и за све то време био је углед монасима, и слава монаштва уопште.
Свега је поживео сто година, и скончао је мирно после дуговременог труда и добровољно наложеног на себе мучеништва 448. године.
Пресели се у царство Христа Господа, кога љубљаше свим срцем својим и свом душом својом.
Света Емилија
Мати светог Василија Великог. У младости желела остати доживотном девојком, но буде принуђена у брак.
Родила деветоро деце, и тако их надахнула духом Христовим, да су петоро од њих постали светитељи хришћански, и то: Василије Велики, Григорије, епископ ниски, Петар, епископ севастијски, Макрина и Теозвија.
У старости устројила манастир где је живела са својом ћерком Макрином, и где се упокојила у Господу 21/8. маја 375. године.
Преподобни Арсеније Трудољубиви
Преподобни Арсеније Трудољубиви монах кијевски. Никад себи није одмора давао, но непрекидно се трудио.
Храну је узимао само једном дневно, по заласку сунца. Подвизавао се и упокојио у XIV веку.
Извор: spc.rs / pravoslavno.rs
